Директор фондације „Визуелни архив српског страдања“ из Бања Луке Денис Бојић је истакао је данас у Београду да је од почетка ратних дешавања на простору бивше Југославије збирно погинуло и нестало више од 50.000 Срба, а да та фондација покушава да региструје сва могућа доступна свједочанства и све исповијести из првог лица страдалих Срба са територија земаља бивше СФРЈ.
„Од почетка ратних дешавања на простору бивше Југославије збирно је погинуло и нестало више од 50.000 Срба. Тај број подразумијева укупан број свих припадника различитих војних и полицијских формација и цивила. Највише их је, нажалост, на територији Републике Српске“, рекао је Бојић.
Оквирни споразум за спровођење националног пројекта за српски народ на подручју бивше СФРЈ, укључујући бомбардовање 1999. године и проналажење и расвјетљавање судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 1998. године до данас, потписали су предсједница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић, предсједница Удружења страдалих Срба из Хрватске Суза Драгана Ђукић и директор фондације „Визуелни архив српског страдања“ из Бањалуке Денис Бојић.
Бојић је навео да његова фондација намјерава да на територији Републике Српске и Србије оформи више филмских центара у којима ће се снимати изјаве, односно свједочанства људи о страдању Срба.
„Све те изјаве биће дигитализоване, стављене у једну заједничку архиву, дигитални архив српског страдања, и биће понуђене не само српском народу, већ и читавом човјечанству“, рекао је Бојић, додајући да се тај пројекат ради под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Он је нагласио да само на територији Републике Српске у овом тренутку живи више од 20.000 чланова породица погинулих цивила и војника.
Предсједница Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић изјавила је да то удружење слави 24 година постојања, а да подршку његовом раду дају ЕУ и УНДП.
„Од 1998. до данашњег дана траје наша трагедија, наше страдање на КиМ. Свједоци смо свакодневног насиља, хапшења без доказа и кривице, уништења сакралних споменика, цркава и манастира, девастирања гробова. А све у циљу етничког чишћења, уништавања трагова српског десетовјековног духовног постојања на тим просторима“, рекла је Томановић и навела да је са КиМ протјерано око 250.000 Срба, и поред присуства 50.000 војника Кфора.
Томановић је рекла да постоји шири спектар одговорности међународне заједнице на КиМ, пошто су се многи злочини догодили на очиглед међународне мисије и снага безбједности на КиМ.
Она је запитала ко је одговоран за заташкавање злочина, премјештање гробница, трговину органима киднапованих Срба и осталих, ко је одговоран за грубо кршење међународног хуманитарног права, скривање документације и доказа о злочинима.
„Кфор није истраживао отмице, илегална мјеста притвора. УНМИК је знао за трговину органима, али за монструозне злочине нико није одговарао. Од 2008. године одговорност за истраге преузима Еулекс. Ни он није испунио свој мандат. Никада нисмо сазнали њихове резултате истрага, посебно о наводима наведеним у извјештају Специјалног известиоца Савјета Европе Дика Мартија. Савјетодавна комисија за људска права УН на КиМ и Амнести интернешенел су утврдили да су отмице и убиства на КиМ била на националној основи“, истакла је Томановић.
Она је нагласила да је међународној заједници „више стало до жртава албанске националности, него до српских“, рекла је Томановић.
Виши савјетник начелника Одјељења за нестала лица Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије Љиљана Крстић изјавила је да, откако је питање несталих лица уврштено у дијалог Београда и Приштине, рјешавање судбине несталих лица потпуно заустављено, а да је последњи састанак Радне групе за нестала лица Београда и Приштине одржан 16. априла 2021. године.
„Прошле године у Охриду прихваћена је Декларација о несталим лицима. Искрено смо се надали да ћемо, у складу са том декларацијом и заједничком комисијом, наставити са радом тамо гдје смо се прије више од три године зауставили. Да пробијемо ту блокаду која је изазвала Приштина, али је Приштина показала да то не жели“, рекла је Крстић.
Она је навела да је од 2004. године је формирана Радна група и да је до данас ријешено више од 1.800 случајева несталих лица, а да се још 1.615 лица и српске и албанске националности води као нестало.
Крстић је рекла је да су током прошле године преузети посмртни остаци само једног лица српске националности, који су сахрањени у Грачаници, а да је била само једна провјера локације од стране Приштине, и то је локација Репа, код Подујева.
Предсједница Координације српских Удружења породица несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије Мирјана Миодраг Божин рекла је да је прошло 33 године од првих нестанака на простору бивше СФРЈ, а да се још, према евиденцији Међународног комитета Црвеног крста, тражи 9.750 особа, од чега је 3.700 Срба.
Истакла је да породице несталих и убијених траже од владе да у књиге за основне и средње школе буде штиво о страдањима Срба 90-тих година прошлог вијека да српске жртве не би биле заборављене.
