1544 – Рођен је италијански песник Торквато Тасо, аутор чувеног епа „Ослобођени Јерусалим“ који се сматра једним од најрепрезентативнијих дела италијанске књижевности. Био је узор романтичарима, а његова поезија инспирисала је Гетеа и Бајрона. Неки његови сонети били су посвећени Дубровчанки Цвијети Зузорић.
1851 – У Венецији је први пут изведена Вердијева опера „Риголето“.
1885 – Рођен је енглески возач брзих аутомобила и чамаца Малколм Кемпбел (Малцом Цампбелл), који је између 1924. и 1935. девет пута обарао светски рекорд у брзини вожње аутомобилом, а између 1937. и 1939. трипут у вожњи чамцем. Постао је 1935. први човек који је аутомобилом „Плава птица“ возио брже од 300 миља на час (483 километра).
1911 – Рођен сер Фицрој Маклејн, британски генерал, дипломата и писац, шеф савезничке мисије при Врховном штабу Народноослободилачке војске (НОВ) и Партизанских одреда Југославије (ПОЈ).
1913 – Велика Британија и Немачка су постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна.
1917 – Британске трупе су заузеле Багдад у Првом светском рату.
1920 – Емир Фејсал проглашен је краљем независне Сирије.
1938 – Артур Сајс-Инкварт је постао аустријски канцелар уместо Курта фон Шушнига, а наредног дана Хитлерове трупе ушле су у Аустрију.
1941 – Конгрес САД изгласао је на предлог председника Рузвелта, Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату. За спроводење закона предвиђено је седам милијарди долара.
1955 – Умро је британски микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. из гљиве пеницилиум нотатум изоловао први антибиотик пеницилин. Нобелову награду за медицину поделио је 1945. с енглеским биохемичарем Чејнијем и аустралијским лекаром Флоријем који су његов изум први пут применили.
1973 – Хектор Кампора победио је на првим председничким изборима у Аргентини од 1965.
1974 – Умро је српски правник Милан Бартош, један од најистакнутијих југословенских стручњака за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, секретар Српске академије наука и уметности.
1975 – У Лисабону је угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник генерал Антонио Рибеиро де Спинола је с групом официра побегао у Шпанију.
1981 – Под паролом „Косово – република“ у Приштини су избиле студентске демонстрације косовских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цело Косово. То је било први пут да су косовски Албанци масовно подржали идеју о независној косовској републици.
1985 – Михаил Сергејевич Горбачов изабран је за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији је наследио преминулог Константина Черњенка.
1985 – Египћани браћа Ал Фајед постали су већински власници чувене лондонске робне куће „Хародс“.
1990 – Парламент Литваније прогласио је независност земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а.
1990 – Чилеански диктатор генерал Аугусто Пиноче после више од 16 година препустио је председнички положај Патрисију Елвину, али је задржао команду над оружаним снагама.
1998 – Поред снажних протеста студената који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто је почео свој седми мандат председника Индонезије.
1999 – Након што је један београдски суд осудио тројицу новинара листа „Дневни телеграф“ на по пет месеци затвора међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“ оценила је да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере.
2000 – У експлозији метана у руднику угља „Баракови“ у Украјини погинуо је 81 радник угљенокопа.
2000 – Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан је за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа убијеног у државном удару 1973.
2003 – Канадски судија Филип Кирш изабран је за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Оснивање суда подржало је близу 90 земаља, али не САД, Русија и Кина.
2003 – Врховни суд Јапана одбио је захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током ИИ светског рата, уз образложење да је то било јако давно.
2004 – У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду око 200 људи је погинуло, а више од 1.400 је повређено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље, против тероризма протествовало је преко осам милиона људи широм Шпаније.
2005 – Припадници сиријских трупа напустили су северни Либан, чиме је окончано 29-годишње присуство Сирије у тој земљи.
2006 – Бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић преминуо је у притвору Хашког трибунала у Шевенингену, где му се судило за ратне злочине. Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
2011 – Јапан је погодио разорни земљотрес јачине 8,9 степени Рихтерове скале, са епицентром у Тихом океану који је изазвао снажан цунами, највећи у историји те острвске земље. Погинуло је око 22.000 особа. Цунами и накнадни удари који су данима потресали тај део Јапана и област где се налази неколико нуклеарки, изазвали су нуклеарну кризу и висок степен радијације, посебно у тешко оштећеној нуклеарки „Фукушима“.
2014 – Кримски парламент прогласио је независност тог полуострва од Украјине, пет дана уочи референдума о припајању те територије Русији.
2016 – Умро Драган Николић, југословенски и српски глумац. У богатој каријери остварио је близу 180 улога на филму и телевизији, а његови најпознатији ликови су Џими Барка (Кад будем мртав и бео), Флојд (Национална класа), Прле (Отписани), Попај (Балкан Експрес), Влах-Алија (Бановић Страхиња), Урке (Последњи круг у Монци).
