1528 – У Бечу је као јеретик спаљен на ломачи Балтазар Хубмајер, један од главних вођа аустријских баптиста.
1628 – Рођен је италијански лекар и ботаничар Марчело Малпиги, који се сматра творцем микроскопске анатомије. Пронашао је јако конвексно сочиво – једноставни микроскоп који увеличава до 180 пута.
1772 – Рођен је немачки писац Фридрих фон Шлегел, један од зачетника немачког романтизма и један од првих европских модерниста. Писао је есеје, песме и приповетке пропагирајући идеје романтичарског покрета. У „Историји старе и нове књижевности“ дао је један од првих прегледа целокупне светске књижевности.
1856 – Умро је Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф, „отац“ српске драме, и као министар просвете, један од главних организатора просветног и културног живота у обновљеној Србији. Учествовао је у оснивању првог београдског театра (Позориште на Дјумруку) који је 1841. отворен извођењем његове трагедије „Смрт Стефана Дечанског“. Његове драме су више од 100 година на позоришним репертоарима („Лажа и паралажа“, „Покондирена тиква“, „Кир-Јања“, „Родољупци“).
1872 – Умро је италијански револуционар Дјузепе Мацини, главни идеолог националног покрета Италијана у 19. веку и један од твораца модерне италијанске државе.
1915 – У Чикагу је одржан Први југословенски народни сабор, са представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде. Била је то прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
1922 – Британске власти су ухапсиле Махатму Гандија, оптужиле га за побуну и осудиле на шест година затвора.
1945 – Токио је у Другом светском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера Б-29. Погинуло је око 100.000 становника јапанске престонице, а без домова је остало око милион.
1948 – Шеф чехословачке дипломатије Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио је самоубиство искочивши кроз прозор зграде министарства у Прагу.
1952 – Бивши председник Кубе Фулхенсио Батиста оборио је кубанску владу и потом као диктатор владао земљом до 1959, када га је срушио с власти Фидел Кастро.
1959 – У Ласи, главном граду Тибета, избила је побуна против кинеске власти. Након вишедневних уличних борби Кинези су угушили побуну, а далај лама је избегао у Индију.
1968 – У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло је најмање 200 људи.
1969 – Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство америчког црначког лидера Мартина Лутера Кинга у априлу 1968, осуђен је на 99 година затвора.
1974 – Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да „није добио наређење о повлачењу и престанку рата између САД и Јапана“.
1975 – Снаге северног Вијетнама, у првој великој победи у Вијетнамском рату, заузеле су град Буон Ма Туот. Та победа означила је почетак велике офанзиве која је седам недеља касније довела до освајања Сајгона (Хо Ши Мин).
1976 – У Титограду (Подгорици) основана је Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ). Први председник ЦАНУ био је доктор Бранко Павићевић, потпредседници књижевник Михаило Лалић и доктор Милорад Мијушковић.
1990 – Суд у Ираку осудио је на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен је 15. марта.
1993 – Сухарто је шести пут изабран за председника Индонезије.
1995 – У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло је 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 је рањено.
1997 – Ватикан је успоставио дипломатске односе с Либијом.
2000 – Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) упутила је протест српским властима због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да ова акција власти „поприма алармантне размере“.
2000 – У Ријеци је умро популарни певач Иво Робић, легенда хрватске и југословенске музичке сцене.
2001 – САД су условиле економску помоћ СР Југославији сарадњом са Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта босанских Срба Ратка Младића до 31. марта. Након хапшења Слободана Милошевића 1. априла, САД су одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
2002 – У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили су седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
2004 – Либија је потписала протокол којим је дозволила Међународној агенцији за атомску енергију при УН, да врши инспекције у њеним атомским складиштима.
2005 – Умро је ирски комичар Дејв Ален познат по скечевима које је изводио седећи у барској столици, са цигаретом у једној и чашом вискија у другој руци.
2005 – У Аргентини је ухапшен бивши нацистички каплар Паул Шефер, оснивач нацистичке заједнице Дигнидад (познате под називом и Вила Бавијера) на југу Чилеа, осумњичен за педофилију и мучење затвореника у доба режима Аугуста Пиночеа.
2005 – Светски шампион у шаху, Рус Гари Каспаров, након победе на великом турниру у Линаресу објавио је да напушта шах како би се посветио политичкој каријери, односно да ће учинити све што је у његовој моћи за „отпор диктатури Владимира Путина“.
2008 – Коалициона Влада премијера Војислава Коштунице поднела је оставку, што је отворило пут за нове парламентарне изборе у Србији. Састав владе која је на власти била девет месеци и 25 дана, договаран је 125 дана.
2013 – Умрла Лилијан Меј Дејвис, шведска принцеза, манекенка модног часописа „Вог“, упамћена по романси са принцом Бертилом са којим је живела 30 година пре него што јој је круна одобрила да се за њега и уда.
2015 – У судару два хеликоптера у Аргентини погинуло је 10 особа, међу којима француски спортисти који су снимали ријалити шоу „Дроппед“ за први програм француске телевизије ТФ1. Међу жртвама су француски олимпијски победници, пливачица Камиј Мифа и боксер Алексис Вастин и шампионка у једрењу Флоранс Арто
