Парафразирајући Јована Дучића, „храброст“ данашњег Запада лежи у томе што се ничега не стиди. „Кинески министар спољних послова Ванг Ји је недавно назвао израелски рат у Гази ’срамотом за цивилизацију’ и поновио апеле Пекинга за ’моментални прекид ватре’. ’Трагедија је за човечанство и срамота за цивилизацију да се данас у 21. веку, ова хуманитарна катастрофа не може зауставити,“ изјавио је Ванг на конференцији за новинаре током годишњег сазива највишег кинеског законодавног тела, како преноси АФП.
Наравно да се може зауставити, само када амерички „браниоци демократије“ не би константно стављали вето на разне резолуције Савета безбедности УН о прекиду ватре.
Али кога у тзв. цивилизованом свету брига за то… Брига их је, заправо, само за имиџ, како ће све то да изгледа у очима бирача, и на који начин ће све то пренети свемоћни западни корпоративни медији.
Бајденова Бела кућа је, од Хамасовог упада у јужни Израел 7. октобра прошле године, послала више од стотину пошиљки наоружања Израелу, довољно малог обима да се заобиђе амерички Конгрес, док у исто време амерички званичници јавно мољакају Израелце да бар мало смање доживљај и поштеде по којег цивила у свом походу на Газу. Мољакају не зато што их је брига за убијене жене, децу и старце, већ зато што желе да ублаже растући хор критика да су постали саучесници у првом геноциду у историји који се малтене уживо преноси глобалној публици.
Шеф Пентагона Лојд Остин се јавно хвали тиме што америчко масовно наоружавање Украјинаца за борбу против Русије (истина, до последњег Украјинца) даје позитиван допринос америчкој привреди и запошљава америчке раднике широм земље – „од Тексаса, до Охаја, до Аризоне“.
Небитно је што несрећни Украјинци немају никаквог изгледа за победу. Битно је максимално исцрпети Русију, а није важно колико ће Украјинаца бити самлевено на фронту. То је, по једном од водећих америчких ратних хушкача, сенатору Линдзи Грему, „најбоље улагање икада“.
Немојмо, зато, имати икакве илузије да Запад суштински не подржава Аљбина Куртија. Они ће га „кажњавати“ по потреби, када им је потребан алиби или кад процене да ради сопственог кредибилитета морају бар понекад да покажу макар мрвицу „објективности“. Али Курти је на неки начин као Израелци – оно што раде одговара западним, односно првенствено америчким геополитичким интересима, само што је помало непријатно западним моралним громадама да јавно одобре такво понашање, које је ништа друго до намерно и свесно етничко чишћење са геноцидном намером.
На крају крајева, и Курти је западно топовско месо… Када обави прљави посао и не буде више одрживо подржавати га, онда ће бити одбачен. Или то, или ће Амери једноставно подвити реп и побећи, као из Авганистана или Вијетнама.
Па онда, у старом добром и опробаном англо-америчком империјалном маниру, не само да ће заборавити на своје старе савезнике, „пријатеље“, итд. већ ће, попут британских специјалаца из Авганистана, активно спречити издавање виза својим бившим саборцима.
Пријемом Финске и Шведске у НАТО, руски излаз на Балтичко море је сада у потпуности контролисан од стране непријатељских држава-чланица НАТО. Све то је у складу са тачком 9. чувеног Вимеровог писма немачком канцелару Шредеру из маја 2000. године, у којем су наведени амерички геополитички планови након НАТО агресије на СРЈ: ”Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.”
Иначе, да подсетимо, тачка 7. тог писма/извештаја цитира високе америчке званичнике који говоре о крајњим дометима ширења Северноатлантске алијансе: „Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.“
Кога међу „чуварима демократије“ сада брига за обећања дата Горбачеву 1990. да се НАТО неће померити „ни педаљ ка истоку“… Данашњи Запад се вади на то да ништа није потписано… Фактички, то значи да се њиховим усменим обећањима, односно речима не може веровати – и да то и сами признају. Што их наравно не спречава да наставе да непрестано моралишу и држе лекције другима. Попут Хила Србима на пример.
Цивилизацијска срамота – шта је то…
Зато је све толико и опасно. Изгубио се осећај било какве срамоте на светској јавној сцени, бар када су западне силе у питању. А то значи да обавезе, уговори, споразуми – не вреде ништа. Поштоваће се само реалност на терену и воља за опстанком и победом. Попут оне коју је на речима недавно испољио директор ВОА генерал-мајор Зоран Стојковић. На Косову и Метохији ће се поново вијорити српска тробојка. Између осталог и као симбол победе над цивилизацијском срамотом.
