Ово је година у којој ће већина светске популације изаћи на изборе, 4,2 милијарде људи у 65 држава ће бирати које ће их политичке опције водити у веома турбулентном глобалном окружењу.
Иако ће избори бити одржани у Индији, Уједињеном Краљевству, Руској Федерацији, Индонезији, Пакистану, Јужној Африци, оно што заокупља највећу пажњу светске јавности свакако су председнички избори у Америци, на којима ће кандидати вероватно бити такмаци из 2020. године, актуелни председник Бајден и Доналд Трамп, као вероватна номинација Републиканске партије.
Кампања се већ озбиљно захуктала, како између потенцијалних противкандидата, тако и у Конгресу и Сенату, који су постали право политичко бојно поље које је последњих недеља врло активно и где нема предаха у готово свакодневној борби.
Како се ближи датум председничких избора, тако се и шири списак тема у вези с којима се републиканци и демократе сучељавају, како на унутрашњем, тако и на спољном плану.
На унутрашњем плану најзначајнија је тема заштите границе и квалитетније контроле уласка миграната у САД, која је постала још једна тачка раздора која се користи у сврху председничке кампање, иако је мешовита комисија, састављена од једног републиканског сенатора (Ланкфорд), демократе (Марфи) и независне сенаторке (Синема), израдила закон на више од триста страница, за шта је требало више од три месеца рада.
Иако је постојала добра воља да предлог закона буде усвојен већином гласова обе партије, чини се да су надвладали партијски интереси и закон није прошао у сенату, а председавајући конгреса Мајк Џонсон је изјавио да је предлог закона мртав и пре него што евентуално уђе у процедуру расправе и гласања у Представничком дому. И поред инсистирања већине републиканаца да се помоћ Украјини услови прихватљивим договором у вези с контролом границе, демократе су уз подршку 16 републиканаца у Сенату изгласале овај предлог, али их опет у Представничком дому чека конзервативни Џонсон и већина републиканаца, који ће се оштро борити да се овај пакет у овом формату усвоји у Доњем дому. Ово довољно говори о томе да до новембра неће сигурно бити много двопартијских иницијатива и гласања с обзиром на то да су све очи упрте и све снаге ће бити искоришћене у председничкој трци. На неки начин ово је и једна врста показивања мишића од стране Трампа, који добија све више подршке у републиканском табору и који у потпуности хоће да успостави контролу над партијским структурама, што је у Конгресу и успео, али му није пошло за руком у Сенату, где републиканце предводи Мич Маконел, кога уз још један број сенатора које конзервативни републиканци у жаргону зову рино (републиканац само по имену, а не по идеологији).
Поред унутрашњих изазова у овој години је кулминирао и број спољнополитичких питања и конфликата који односе пуно енергије, новца и ангажмана Америци. Да спољнополитички изазови не могу да се раздвоје од унутрашњих говори и чињеница да су републиканци у Сенату и Конгресу захтевали да се помоћ Украјини, и у том пакету помоћ Израелу, чак и издвајање за војне операције у Црвеном мору, услови решавањем питања границе и илегалног уласка миграната у Америку.
Треба напоменути да се Америка буквално брани у Аденском заливу, где су угрожени њени витални економски и трговински интереси, али и да је кренула са ограниченим ваздушним ударима по циљевима у Сирији и Ираку, где су стациониране формације које блиско сарађују са Ираном.
С друге стране, америчким грађанима је по свим истраживањима јавног мњења кључни приоритет квалитет њиховог живота, економске перформансе и могућност унапређења благостања грађана, дакле искључиво унутрашње прилике и унутрашња политика.
Што се тиче западног Балкана, он је у другом плану када је у питању деловање америчке администрације, али је значајно да су Американци и даље веома заинтересовани за стабилност у нашем региону. У директном разговору са америчким званичницима које сам имао прилике да сретнем у Вашингтону током присуства на Националном молитвеном доручку добио сам уверавања да они даље снажно подржавају иницијативу „Отворени Балкан”, али и да нису одустали од намере да максимално подрже оснивање Заједнице српских општина на КиМ, за коју и они сматрају да је предуслов наставка дијалога и стварања амбијента за нормализацију живота и и функционисања Срба у нашој јужној покрајини.
Сигуран сам да ће Србија и на њеном челу председник Александар Вучић максимално да искористе тренутак и прилику да се привуче још већи број америчких инвестиција с обзиром на то да Американци у том смислу показују велику заинтересованост. Помоћник заменика секретара за трговину Де Фалко је нашој делегацији рекао да је Србија мотор развоја региона и да су Американци импресионирани како је успела да направи тако повољан амбијент за инвестиције и развој. О томе да то није била куртоазна изјава говори и чињеница да су на састанку у АЦЕБА (Америцан Централ Еуропеан Бусинесс Ассоциатион) српском делегацијом биле присутне компаније као што су „Сити банк”, „Локид Мартин”, УГТ, „Бехтел”, „Рио Тинто”, које су спремне за дугорочно улагање у нашу земљу.
Енергетика, е-мобилити, производња електричних батерија и аутомобила, информационе технологије, вештачка интелигенција, научна истраживања су сектори у којима имамо велику шансу и отвореност америчке администрације која охрабрује своје компаније да дођу у Србију и уложе свој капитал. Америчка администрација и амерички политичари сматрају Србију лидером у региону и уважавају председника Вучића као поузданог партнера и лидера који је успео да унапреди и оснажи Србију, на свим пољима поштујући резултате које је постигао, али и његово инсистирање на миру и стабилности.
Мудра политика председника Вучића је допринела томе да ми можемо да радимо са свима у Америци без обзира на то којој партији припадају и без обзира на то која је администрација на власти, и то је најбоља опција за наш народ и државу. Управо због тога сам сигуран да ћемо ускоро отворити стратешки дијалог са Америком, који ће допринети да наша земља ојача не само економски него и на геополитичком плану, где може да искористи прилику и постане једна од најутицајнијих земаља овог дела Европе.
