1475 – Рођен је италијански вајар, сликар, архитекта и писац Микеланђело Буонароти, један од највеих уметника Ренесансе.
1480 – У Толеду је потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португалија се одрекла претензија према Канарским острвима.
1629 – Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки издао је Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд ИИИ опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648.
1836 – Мексиканци под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане заузели су америчку тврђаву Аламо у Тексасу. Током опсаде која је трајала 13 дана погинуло је свих 156 Тексашана, међу којима и легендарни Дејви Крокет.
1874 – Рођен је руски филозоф Николај Александрович Берђајев, професор на Московском универзитету (1920). Мислилац хришћанске инспирације, један од највећих филозофа 20. века напустио је совјетску Русију 1922. и постао најпопуларнији руски филозоф на Западу. Умро је 23. марта 1948. у Француској („Хришћанство и класна борба“, „Смисао историје“, „Филозофија слободе“, „Човек и машина“, „О ропству и слободи човека“).
1882 – Кнез Милан Обреновић прогласио је Србију краљевином, а себе краљем.
1900 – Умро је немачки инжењер Готлиб Вилхелм Дајмлер, који је 1883. конструисао први аутомобилски бензински мотор. Основао је 1890. компанију „Дајмлер Моторен-Гезелссафт“, која се 26 година после његове смрти ујединила с фабриком Карла Бенца у компанију „Дајмлер-Бенц“, произвођача престижних аутомобила „мерцедес“.
1927 – Рођен је колумбијски књижевник Габријел Гарсија Маркес. Писац „магичног реализма“, жанра који меша митове, магију и реалност, највише је допринео да латиноамеричка литература дође у центар пажње светске културне јавности шездесетих година 20. века. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1982. („Сто година самоће“, „Љубав у време куге“).
1941 – Крунски савет Краљевине Југославије је у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
1944 – Полетевши из ваздухопловних база у Великој Британији, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина.
1945 – У Њујорку је умрла српска сликарка Милена Павловић-Барили, један од најзначајнијих представника надреализма у српском сликарству. Од 1939. живела је у САД, где је била илустратор модног часописа „Вог“ и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Рођена је у Пожаревцу 1909.
1946 – Француска је признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације.
1949 – Радио Београд је први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија.
1953 – Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије.
1957 – Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.
1973 – Умрла је америчка књижевница Перл Бак, која се прославила романима у којима је описала живот у Кини („Добра земља“, „Исток , Запад“ „Змајево семе“). Добитница је Нобелове награде за књижевност 1938.
1980 – Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала је прва жена члан Француске академије.
1992 – „Микеланђело“, један од најопаснијих компјутерских вируса, напао је хиљаде компјутера широм света.
1993 – Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама.
1994 – Умрла је грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година 20. века у борби против војне хунте у Грчкој, потом министар културе у влади грчких социјалиста („Никад недељом“, „Федра“, „Циганин и џентлмен“).
1998 – У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова.
1999 – На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен је Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи.
2001 – Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника погинула су 34 муслиманска ходочасника.
2002 – Власти у Индији су успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедељних сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу који је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба.
2004 – Умро је најпознатији бразилски плејбој Жоржињо Генл који је освојио познате лепотице међу којима су Мерилин Монро, Роми Шнајдер, Џејн Менсфилд, Рита Хејворт и Анита Екберг.
2005 – У САД је умро физичар и лауреат Нобелове награде Ханс Бете који је побегао из нацистичке Немачке, а затим постао кључна фигура у развоју прве атомске бомбе.
2007 – У самоубилачком бомбашком нападу у ирачком граду Хили, јужно од Багдада убијено је 115 шиитских ходочасника, који су се упутили у свети град Кербалу.
2007 – Француски социолог и филозоф Жан Бодријар, аутор низа значајних аналитичких увида о модерном друштву, политици и култури, умро је у Паризу у 77. години. Најважније књиге: Симболичка размена и смрт (1976), Заборавите Фукоа (1977), О завођењу (1979), Симулакруми и симулације (1981), Фаталне стратегије (1983), Илузија краја (1992), Савршени злочин (1994), Тотални екран (1997), Дух тероризма 2002).
2012 – Умро је Роберт Б. Шерман писац Дизнијевих филмских класика. Заједно са својим братом Ричардом компоновао је песме за бројне Дизнијеве филмове, међу којима су „Књига о џунгли“, „Мери Попинс“ за коју су освојили две награде Оскар и једну награду Греми, „Аристократе“ и „Чити Чити Бенг Бенг“.
2017 – Председник САД Доналд Трамп потписао је модификовану верзију декрета о привременој забрани путовања за шест већински муслиманских земаља, чију је првобитну верзију забранио федерални суд. Грађанима Ирана, Либије, Сомалије, Судана, Сирије и Јемена је блокиран улаз у САД на 90 дана. Ирак је уклоњен с листе након што је пристао да сарађује с америчком владом и забрани својим грађанима да аплицирају за визе.
