Босна и Херцеговина има природни потенцијал да комплетну годишњу потребу за електричном енергијом подмири из соларних панела. Међутим, стручњаци тврде да држава са своје три електропривреде није превише заинтересована за овај облик енергије који се у процесу декарбонизације намеће као логичан избор.
Тачније, подршка обновљивим изворима енергије постоји, али само декларативна, јер све указује на то да и даље постоји велики отпор према њој, те да нема спремности да се направи заокрет од прљаве енергије која се базира на фосилним горивима.
Професор на Електротехничком факултету у Сарајеву и директор „АТС Института“ Самир Авдаковић сматра да кључ лежи у просумјерима, малим произвођачима уједно и потрошачима електричне енергије, који су у Европи препознати као носиоци енергетске транзиције, док су у БиХ и даље углавном изван законских оквира.
Према његовим ријечима, кров је данас највећи енергетски потенцијал и ту треба правити фокус.
„Потрошња струје у БиХ годишње износи око 12.000 гигават часова. Половина од тога могла би се произвести управо на њима, ако би на милион кровова ставили панеле снаге од пет киловата. Ту већ постоје и прикључци и инфраструктура. Значи, пола струје за цијелу годину би одмах овде пронашли“, каже Авдаковић.
Даље, као једна од идеја о којој се мало говори, а која је увелико развијена у Европи су и плутајуће фотонапонске електране.
Студенти су, каже он, израчунали да би се постављањем панела на пет одсто површина на већим вјештачким језерима у земљи добило 1.215 гигават сати енергије, што је преко 10 одсто укупне производње у земљи.
Потенцијал види и у виноградарству, које у БиХ има традицију дугу 2.000 година.
„Имамо 4.000 хектара винограда. На једном хектару могло би да се произведе 1.250 гигават часова струје, односно укупно 5.000 гигавата. Поред производње струје, панели су уједно и заштита за грожђе, а искуства у свијету показују да се приноси повећавају и до 30 одсто“, рекао је Авдаковић.
Међутим, велика препрека за реализацију ових идеја лежи у чињеници да подзаконски акти нису донесени у оба ентитета, а да се надлежнима не жури превише.
Намјерно закомпликована процедура
Професор на Факултету електротехнике у Тузли и предсједник Управног одбора Центра за одрживу енергетску транзицију (РЕСЕТ) Мирза Кушљугић тврди да се на сваки начин отежава развој ове врсте производње електричне енергије и то кашњењем законске регулативе, подзаконских аката, компликовањем правилника у електродистрибуцијама.
„Једини смо у Европи који немамо просумјере и сматрам да је то између осталог била и намјера. Људи који управљају електропривредама боје се да у читав систем уђу потрошачи који постају и произвођачи. То би захтијевало велике промјене гдје они више не би имали монополски положај“, каже он.
Према његовим ријечима грађани Босне и Херцеговине једини су у Европи који су спријечени да производе струју за сопствене потребе те да то треба под хитно мијењати.
„Не постоји просумјер у Европи којем је забрањено да се прикључи на мрежу. То се дешава само овдје код нас“, закључио је он.
Економиста Дамир Миљевић каже да се енергетска транзиција у БиХ фингира.
На бројним конференцијама, каже он, прича се прича о силним новим мегаватима из обновљивих извора енергије, док у пракси ни једна електропривреда, изузимајући двије вјетроелектране, није направила ништа значајно.
Тако се дошло у ситуацију да су у општини Грачаница приватници поставили више панела него све три електропривреде у БиХ заједно.
„Оно што је проблематично је што се одлуке не доносе и што ће посљедице тог недоношења на крају платити грађани кроз недостатак електричне енергије или кроз повећање њене цијене“, казао је Миљевић.
Иначе, закони који дефинишу просумјере усвојени су у оба ентитета, а Република Српска је у септембру прошле године усвојила и Правилник о купцима – произвођачима.
Електропривреда Републике Српске је у августу 2022. године објавила Програм енергетске одрживости гдје је обећала помоћ да се на 50.000 домаћинстава у Српској кроз повољне услове кредитирања поставе соларни панели.
Програм је доживио прави фијаско јер се на јавни позив јавило мање од 5.000 људи. Заслуге за мали одзив свакако има и „ЕРС“ који се није превише трудио да потрошачима објасни које предности и погодности са собом доноси уградња соларних панела.
