Да велики број жена у Српској и даље заобилазе бројне методе савремене контрацепције, које су доступне свима, говори податак да је лани само у Универзитетском клиничком центру РС урађено 170 абортуса, а на абортус одлучивале су се и малољетнице.
Стварне показатеље о абортусима, с обзиром на то да и приватне клинике раде ове захвате, гинеколози у јавним здравственим установама тврде да је немогуће имати, јер је тешко утврдити прецизан број жена које су лани на лични захтјев прекинуле трудноћу.
Они сматрају да је тај број знатно већи него што показује званична статистика.
На УКЦ Републике Српске током прошле године на прекид трудноће одлучило се 170 жена, од чега су три биле малољетнице.
Према ријечима љекара Клинике за гинекологију и акушерство у УКЦ Бориса Поповића, бројни су разлози за прекид трудноће које пацијенткиње саме наводе.
– На основу више истраживања која смо вршили како у нашој клиници, тако и шире на просторима Српске, најчешћи разлог који труднице наводе је да не желе рађати. Било је изјава да не желе уопште да рађају, као и да неће више дјеце. Такође, било је изговора да неће да рађају сада или не желе због година – рекао је Поповић.
Додао је да су материјални разлози на другом мјесту, а здравствени на трећем.
– Обавеза доктора који врши прекид трудноће је да, прије самог поступка, трудницу још једном пита да ли се предомислила у вези своје одлуке о прекиду трудноће – истакао је Поповић.
Да се број абортуса на УКЦ повећао показује податак да се на тај корак 2022. одлучило укупно 158 пацијенткиња, од којих су три малољетне.
Начелница Одјељења за гинекологију и акушерство у требињској болници Марија Андрић казала је за “Глас Српске” да у овој здравственој установи на лични захтјев не буде више од двадесетак абортуса током године.
– Међутим, послије пандемије вируса корона повећан је број прекида трудноће због изостанка срчане радње код плода – казала је Андрићева која, како каже, не ради прекиде трудноће на основу личних захтјева, него искључиво из здравствених.
Начелник Одјељења за гинекологију и акушерство Болнице Градишка Душан Вукота кажу да су током прошле године обавили 687 порода, међу којима је било и неколико малољетница, док се, како тврди, не сјећа ниједног прекида трудноће у посљедњих неколико година.
– Најмлађа породиља која се породила код нас у болници имала је 14 година и то је било прије више година. Тренд прекида трудноће у овој здравственој установи се смањује, а што се тиче малољетница, нисмо ни имали захтјева, јер за то постоји законска процедура да, поред сагласности родитеља, морају бити радно способне – казао је Вукота.
Додао је да поред класичног абортуса, постоји медикаментозни прекид трудноће, који ова здравствена установа не ради. Такав прекид трудноће углавном раде приватне ординације, за шта је потребно издвојити од 200 КМ па навише, пише Глас.
Медицина је доста напредовала па родити прво дијете у петој или шестој деценији није више појава на нивоу феномена или чуда. То потврђује податак Института за јавно здравство РС да је прије двије године најстарија породиља имала 53 године, а породила се у Универзитетској болници Фоча. Најстарија породиља у Универзитетском клиничком центру лани је имала 44 године.