Хрватској недостаје радника у готово свим сегментима привреде, од радно интензивних дјелатности до висококвалификованих стручњака.
С једне стране имамо негативне демографске трендове, ниски природни прираст те исељавање становништва, при чему у великом броју исељавају високообразовани који су се школовали у Хрватској, али очигледно за туђе тржиште рада, а с друге је, посљедично, све већи увоз радне снаге јер без страних радника многи би пословни процеси напросто стали.
Лани је у Хрватској издато више од 172 хиљаде радних дозвола за раднике из трећих земаља, највише за Загреб и приобалне жупаније, а највише се траже радници у грађевини и туризму. Потребе за страном радном снагом само расту, а тако ће вјероватно бити и ове године.
Но, из МУП-а су сада најавили да ће се пооштрити услови за издавање радних дозвола на начин да ће се увести нови услови за давање позитивног мишљења Хрватског завода за запошљавање, пише Нови лист.
Према Закону о странцима, позитивно мишљење ХЗЗ-а темељ је наиме на којем МУП издаје радне дозволе. Додатно ће, поручују, провјеравати послодавце и услове рада које нуде, појачаће се надзор послодаваца како би детектовали оне који “злоупотребљавају систем”, с циљем да их се искључи из система запошљавања.
Како ће се све то одразити на текућа кретања на тржишту радне снаге у овој години, остаје да се види, но дугорочно тренд је јасан. У Хрватском удружењу послодаваца недавно су израчунали да ће у Хрватској до 2030. године, уз претпоставку стабилног раста БДП-а, бити између 400 и 500 хиљада страних радника па би сваки четврти радник у Хрватској тада могао бити странац. Страни радници, предвиђа ХУП, тада би чинили четвртину укупне радне снаге у Хрватској.
