Све банке у Републици Српској, њих осам, прошле године су исказале нето добит у укупном износу од 189 милиона КМ, показују најновији подаци Агенције за банкарство РС.
Како се наводи у овим подацима, ова добит је остварена на вишем нивоу у односу на упоредни период у 2022. години када су профитирале 139 милиона КМ.
„Депозити правних лица износе 3,1 милијарду КМ, од чега се 1,4 милијарде (45 одсто) односи на депозите приватних друштава, који су већи за 8,5 одсто у односу на прошлу годину. Депозити становништва износе 4,6 милијарди КМ, од чега се 2,6 милијарди (57 одсто) односи на штедњу физичких лица. Депозити становништва биљеже континуиран раст у 2023. години и већи су за 12 одсто у односу на прошлу годину“, пише у подацима Агенције за банкарство Српске.
Додаје се да бруто билансна актива банкарског сектора износи 7,7 милијарди КМ и повећана је за два одсто у односу на крај 2022. године.
„Укупни бруто кредити износе 6,1 милијарду КМ и повећани су за 264 милиона КМ или 4,6 одсто у односу на крај 2022. године. Кредити правних лица износе три милијарде КМ, од чега се двије милијарде или 66 одсто односи на кредите приватним друштвима, који су већи за 10 одсто у односу на крај прошле године. Кредити физичких лица су већи за три одсто и износе три милијарде КМ, од чега се 1,9 милијарди или 63 одсто односи на потрошачке кредите“, стоји у овим подацима.
Економиста Славиша Раковић сматра да нема сумње да су увећане камате у највећој мјери допринијеле овом резултату пословања банака.
„Раст камата је био значајан, а лавовски дио кредита уговорен је уз промјенљиву каматну стопу. Но, у формулу треба додати да камате на штедне улоге нису у истој мјери пратиле раст, тако да је каматна маржа банака била заиста велика. Трећи каматни фактор који је био повољан за банке односи се на камату за обавезне резерве и ликвидна средства изнад обавезне резерве, која су у овим условима из трошка прешле у солидан приход“, истиче Раковић за „Независне новине“.
Марко Ђого, декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, истакао је да је оволика добит банака комбинација неколико фактора.
„Дошло је до раста камата на кредите, али је у исто вријеме новац изгубио вриједност, али не да објасни читаву добит банака, већ само један дио. То значи да се један дио може приписати инфлацији. Са друге стране, банке су толико ликвидне да, иако су у просјеку повећавале активне каматне стопе, нису биле притиснуте да повећају пасивне. Тако да је дошло до раста нето каматне марже.
У Федерацији БиХ је још већа добит банака. Тамо је преко 500 милиона КМ у 2023. години. Ипак, банкарски систем ФБиХ је три пута већи од банкарског система Републике Српске, тако да је та добит банака у РС и ФБиХ на приближном нивоу„, нагласио је Ђого за „Независне новине“.
