1473 – Рођен је пољски научник Никола Коперник, творац хелиоцентричног система и утемељивач модерне астрономије. Његово учење било је у супротности с црквеном науком о Земљи као средишту света, због чега су многи његови следбеници страдали као жртве католичке инквизиције. Католичка црква је 1616. забранила сва дела која су се заснивала на Коперниковом учењу. Забрана је укинута 1757.
1674 – Потписан је Вестиминстерски уговор којим је окончан енглеско-холандски рат, а Нова Низоземска (подручје данашњег Њујорка) припала је Енглеској.
1797 – Папа Пије VI потписао је Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској.
1807 – Британска флота прошла је кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске.
1861 – Царским манифестом и Законом о правном положају сељака цар Александар II укинуо је кметство у Русији.
1918 – Совјетски Централни извршни комитет издао је декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима.
1922 – У Загребу је изашао први број листа „Борба“, иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист је забрањен 13. јанаура 1929. Поново је излазио у Другом светском рату у Ужицу крајем 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист.
1940 – Умро је српски политичар Љубомир Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије до 1901. и један од оснивача Самосталне радикалне странке 1902. Од 1919. био је председник новоформиране Демократске странке, председник југословенске владе (1919. и 1924), а од 1929. лидер Удружене опозиције.
1942 – Јапански авиони су у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу су погинула 243 Аустралијанца, потопљено је осам бродова и уништена су 23 авиона.
1945 – Америчке снаге искрцале су се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанци предали, погинуло је више од 6.800 Американаца.
1951 – Умро је француски писац Андре Жид, једна од најконтроверзнијих и најутицајнијих личности француске књижевности 20. века. Романописац, есејист, критичар, добитник је Нобелове награде за књижевност 1947, а 1952. његова дела нашла су се на списку забрањених књига Ватикана („Ковачи лажног новца“, „Подруми Ватикана“, „Пасторална симфонија“).
1952 – Умро је норвешки писац Кнут Хамсун, добитник Нобелове награде за књижевност 1920. За време Другог светског рата, као симпатизер Квислинга (Qуислинг) и нацистичке Немачке, изгубио је популарност, а његови читаоци враћали су му поштом књиге. После рата, већ у дубокој старости, осуђен је на високу новчану казну због сарадње са окупатором („Глад“, „Пан“, „Плодови земље“).
1959 – Велика Британија, Грчка и Турска потписале су у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти.
1977 – У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале „Ђердап 2“. 1991 – Борис Јељцин је затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт.
1992 – У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву.
1993 – Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија, спашено је 285.
1997 – Умро је кинески државник Денг Сјаопинг, који је као кинески лидер од 1978. повео земљу у политичке и привредне реформе. С власти се повукао 1990, али је све до смрти имао пресудан утицај у постмаоистичкој Кини.
1999 – Убијен је верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, заједно с два сина.
2002 – Након убиства шест израелских војника, израелске снаге напале су седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази. У том нападу убијено је 15 Палестинаца. 2003 – Међународни кривични суд за Руанду осудио је адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама, на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу.
2003 – У Немачкој је осуђен на 15 година затвора Мунир Ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у Њујорку 11. септембра 2001.
2008 – Кубански председник Фидел Кастро, легенда кубанске револуције и светска политичка фигура, повукао се са челних функција у земљи на којима је био од 1959. године. Кастро је из здравствених разлога био одсутан из јавности од јула 2006. године. За шефа државе изабран је његов брат Раул Кастро.
2008 – Једна од најпознатијих балерина 20. века, вишегодишња примабалерина Бољшој театра, Наталија Бесмертнова, умрла је у Москви у 67. години.
2013 – Осморица маскираних мушкараца је из пртљажника путничког авиона на међународном аеродрому у Бриселу однела дијаманте у вредности од 37 милиона евра. Без испаљеног метка завршена је једна од највећих пљачки дијаманата последњих година.
2013 – Филмски редитељ, сценариста, критичар и историчар филма Динко Туцаковић умро је у Београду у 53. години. Био је програмски директор Југословенске Кинотеке, председавајући Савета ФЕСТ-а и филмски критичар часописа Време. Туцаковић је објавио више књига из области филма међу којима су „Тајни живот филма“ и „Странци у рају“.