1115 – Папа Паскал II признао је ред Малтешких витезова основан у Јерусалиму, где су поред цркве Светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније су добили задатак да бране Свету земљу.

1573 – У Загребу је, након слома сељачке буне, погубљен вођа устанка Матија Губец.

1763 – Мировним уговором у Хубертсбургу окончана су непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска је задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала је једна од водећих европских војних сила.

1835 – У Кнежевини Србији усвојен је Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га је секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез је у марту укинуо устав.

1857 – Умро је руски композитор Михаил Иванович Глинка, творац руског националног стила романтичарске епохе. Његове опере „Живот за цара“ и „Руслан и Људмила“ имале су значајан утицај на развој руске опере у 19. веку.

1922 – У Хагу је одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан је при Уједињеним нацијама после Другог светског рата када је укинута Лига народа.

1928 – Из Београда према Загребу полетео је први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније „Аеропут“. Први путници били су директор авиокомпаније и пет новинара.

1942 – Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци су у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама. То се сматра највећим војним поразом Велике Британије у њеној војној историји.

1942 – Умро је српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор „Марша на Дрину“, директор Београдске опере (1920-25). Године 1899. основао је Београдски војни оркестар, а са Стеваном Мокрањцем Српску музичку школу. Компоновао је прву изведену српску оперу „На уранку“ (1903), на текст Бранислава Нушића.

1944 – Америчке трупе су у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику. Британски авиони избацили су око 1.000 бомби на Берлин.

1965 – Умро је популарни амерички џез певач и пијанист Нат Кинг Кол.

1971 – Велика Британија је прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија.

1988 – Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине почињене у Босни и Грчкој, одбио је да поднесе оставку.

1989 – Десет година након што је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили су Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло је 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца.

1990 – Велика Британија и Аргентина обновиле су дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фокландска острва.

1993 – Словачки парламент изабрао је економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, након распада Чехословачке.

1996 – Босанска влада је саопштила да је у рату 1992-95. нестало око 30.000 људи, од којих више од 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага.

1997 – Српска опозициона коалиција „Заједно“ одржала је последњи, 88. дан протеста пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев – признавање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996.

1999 – У Кенији је ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и испоручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали.

2002 – Председник САД Џорџ Буш објавио је да његова земља има алтернативни план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД су одбациле Протокол из Кјотоа због штете по националну индустрију.

2003 – У таласу демонстрација, највећим од вијетнамског рата, више од шест милиона људи, у више од 600 градова у свету, протестовало је против рата у Ираку.

2003 – Академик Александар Тишма, приповедач, романсијер, есејист, песник и преводилац умро је у 79. години у Новом Саду. Познати романи су „Употреба човека“ и „Бегунци“, а књиге приповедака „Вере и завере“, „Кривице“, „Мртви угао“.

2003 – Ватикан је отворио запечаћену архиву о везама те државе са Немачком између 1922. и 1939. године, када је Еуђенио Пачели (касније папа Пије XII) био државни секретар Ватикана. Отварање архива уследило је као одговор критичарима папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја од стране нацистичке Немаццке током холокауста.

2011 – У либијском граду Ал Баиди избили су антивладини протести инспирисани догађајима у Египту и Тунису, који су се потом проширили на целу земљу и довели до свргавања Моамера ел Гадафија који је том земљом владао у последње 42 године. Гадафи је ухваћен и убијен под неразјашњеним околностима 20. октобра 2011. у свом родном граду Сирту и сахрањен у пустињи на тајној локацији.

2013 – Изнад централне Русије експлодирао је метеорит при чему је повређено 1.200 особа, оштећени кровови, прозори и зидови појединих зграда. Највећи удар осетио се у граду Чељабинску, око 200 километара јужно од Јекатеринбурга.

2015 – Полагањем заклетве на Марковом тргу у Загребу Колинда Грабар Китаровић постала је нова председница Хрватске и прва жена на челу те државе у историји.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име