У Специјалном суду у Београду данас је настављено суђење групи Вељка Беливука која се терети за седам убистава и друга кривична дјела, а током данашњег претреса саопштено је да се одбија као неоснован предлог да се изузме материјал који је добијен путем међународне правне помоћи из Француске са апликације „Скај“.
Током другог дијела рочишта предсједавајућа судског већа Винка Бераха саопштила је да се одбија предлог за изузеће доказа који су прикупљени путем „Скај“ платформе, преноси Данас.
Судиница је образложила да су докази добијени путем замолнице и да је Европол обавијестио да постоје подаци о активностима више организованих криминалних група из Србије чији припадници користе „Скај“.
Међу тим групама су били и припадници групе Вељка Беливука, навела је она.
„Тужилаштво је запленило мобилне са апликацијом. Замолили су француске правосудне органе да подијеле податке у вези са комуникацијама осумњичених и да одобре употребу тих доказа у овом кривичном поступку. Услиједио је одговор на замолницу на УСБ меморији, као и дозвола да се у оквиру судског поступка користе заплијењени подаци. Запљена је извршена на основу одлуке надлежног правосудног органа Француске“, рекла је судија.
Како је навела, начин прибављања доказа није у супротности са правним начелима Републике Србије.
Предсједавајућа је нагласила да само посједовање апликације „Скај“ не значи да особа обавља криминалне радње и да ће све прикупљено бити предмет оцјене.
У оквиру поменутих доказних материјала налазе се поруке, гласовне поруке и фотографије.
Током првог дијела данашњег рочишта испитан је судски вјештак Радослав Свичевић у својству свједока, а поводом тврдњи окривљеног Милоша Будимира који је оспорио да је потписао потврду о одузетим предметима приликом хапшења 4. фебруара 2021. године, због чега је суд дао налог графологу да провјери да ли је ријеч о његовом потпису.
Свичевић је детаљније говорио о графолошком вјештачењу потписа окривљених Немање Ђурића и Милоша Будимира.
Он је најприје истакао да остаје у потпуности при свом налазу и мишљењу.
„Вјештачење је рађено примјереном метологијом која се заснива на студији покрета и форми цјелине потписа и његових структурних дјелова који су означени као предмет вјештачења. Указујем да сам за предмет вјештачења имао један документ са спорним постписом Немање Ђурића и шест докумената са спорним потписима Милоша Будимира“, рекао је вјештак.
Како је објаснио, потписе је поредио са оригиналним документима и додао да је испитивао и такозване „неспорне потписе“.
Свичевић је истакао да је у оригинале лично извршио увид, као и да је за сваки потпис написао који оригинал је користио.
„Водио сам биљешке о средству којим је вршено писање као и притиску којим је писано. За одређивање тих карактеристика може да се користи само оригинални документ“, објаснио је Свичевић.
Пошто је адвокат спорио оргиналност докумената из којих је вјештачен потпис, Свичевић је казао да му је суд дао потписе и рекао да су неспорни.
Свичевић је детаљније говорио и о једном потпису који је „сам по себи специфичан у односу на остале потписе“, тако да је могло да се доведе у питање да ли је исписан од стране Милоша Будимира.
„Међутим, користећи један од неспорних потписа који се налази на пуномоћју које је дао адвокату, закључио сам да се и један и други потпис односе на исту особу, односно да их је писала иста особа“, казао је Свичевић.
Адвокат Лазаревић подсјетио је вјештака да је за вјештачење као неспоран потпис коришћен потпис са пуномоћја датог адвокату Горану Јовандићу, те да је велика подударност са потписом на потврди о привремено одузетим предметима.
„Ријеч је о потврди са привремено одузетим стварима на којој је шест ставки и у којој је велика подударност, али се могао довести у питање. Међутим, са пуномоћја датом адвокату установио сам да се ради о истој особи. Велика је подударност писања слова У, Д, Р“, објаснио је вјештак.
Вјештак је у више наврата покушао да објасни да су Будимирови потписи специфични по слову М имена и начину на који повезује слова б, у, д и р.
Лазаревић је истакао да би могли као одбрана да траже изузеће предсједавајуће судског вијећа, али они то неће учинити будући да сматра да је суд то „урадио стратегијски“, да се види да ли ће вјештак да примијети или не.
„Вјештак је за потпис оца Милоша Будимира рекао да је у питању Милошев потпис и ја тражим његово изузеће и да позовемо новог вјештака. Што би Марко Миљковић рекао, ово је све фарса и намјештено“, рекао је Лазаревић.
Свичевић је одговорио да је он вјештачио потписе који су означени као потписи Милоша Будимира.
„Све и да се искључе ова два потписа, остаје репрезентативан број осталих потписа за које је несумњиво да их је написао Милош Будимир“, рекао је вјештак.
За ријеч се јавио и Милош Будумир који се придружио захтјеву свог адвоката.
„Записници су нерегуларни и незаконити и не могу да се користе. У нашем предмету се од почетка прави научна фантастика. Човјек је потписом и печатом показао да може да путује кроз вријеме“, додао је он.
Поменути предлог адвоката Лазаревића потом су подржали и Вељко Беливук, Марко Миљковић, Немања Ђурић.
„Како није добро вјештачио један потпис Милоша Будимира, како да знамо да ли је добро вјештачио осталих шест? Човјек све вријеме чита. Није одговорио ни на једно питање, већ је причао шта му одговара и није одговорио ни на једно питање. Само нам је објаснио да је он професионалац, да је све урадио савршено, а све се десило осим тога“, рекао је Беливук.
Након краће паузе, Бераха саопштила је да је захтјев за изузеће вјештака одбијен, али и да ће бити наложено ново вјештачење.
