1199 – У Хиландару је умро Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година. Велики жупан од 1166. поставио је основе државне самосталности Србије и њене политичке моћи. Повукао се са престола 1196. у корист сина Стефана (касније првог српског краља Стефана Првовенчаног) и замонашио се под именом Симеон у манастиру Студеници. Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог свеца из лозе Немањића.
1571 – Умро је италијански вајар и писац Бенвенуто Челини дворски златар Козима Медичија римских папа и француског краља Франсоа И, најбољи израђивач ситних златарских предмета у своје време. Његова аутобиографија „Мој живот“ представља значајан документ за културну историју ренесансе.
1633 – Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила је слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757.
1668 – Споразумом потписаним у Лисабону Шпанија је признала независност Португала.
1689 – Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам ИИИ од Оранжа и његова жена Мери (Марy), кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.
1787 – Умро је дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата Руђер Бошковић, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих научника свога доба.
1793 – Велика Британија, Пруска, Аустрија, Холандија, Шпанија и Сардинска краљевина склопиле су савез против револуционарне Француске.
1831 – Рођен је српски државник и историчар Јован Ристић, вођа десног крила Либералне странке, један од најзначајнијих српских политичара 19. века. Био је намесник малолетном кнезу Милану Обреновићу (1868-72), представник Србије на Берлинском конгресу 1878, председник владе кнежевине и краљевине Србије (измеду 1873. и 1887) и намесник малолетног краља Александра Обреновића (1889-93). Написао је „Дипломатску историју Србије“.
1883 – Умро је немачки композитор Рихард Вагнер, стваралац касног романтизма, који је срушио традиционалну структуру опере да би остварио своју замисао о свеобухватном уметничком делу – „музичкој драми“ („Холанђанин луталица“, „Тристан и Изолда“, „Лоенгрин“, „Нирнбершки мајстори певачи“, „Нибелуншки прстен“).
1945 – Совјетска Црвена армија је у Другом светском рату ослободила Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.
1945 – Амерички и британски авиони су у Другом светском рату почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.
1961 – Савет безбедности УН донео је одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи.
1974 – Умро је сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника 20. века.
1975 – Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.
1984 – Шеф Комунистичке партије СССР-а и државе постао је Константин Черњенко, наследивши преминулог Јурија Андропова. После Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт је ступио Михаил Горбачов, седми и последњи лидер СССР-а.
1990 – СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке.
1991 – Амерички бомбардери су разорили склониште у Багдаду идентификовано као војни положај, а у којем су, међутим, цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима велики број деце и жена.
1999 – У Београду је сахрањен Пеко Дапчевић, један од првих команданата Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату. Учесник је Шпанског грађанског рата (1936-39). После рата био је начелник Генералштаба Југословенске народне армије, државни функционер и дипломата.
2000 – Папа Јован Павле II затражио је опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.
2001 – Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 километара трајало је 90 дана.
2004 – У бомбашком нападу на његов аутомобил у Дохи (Катар) убијен је бивши председник Чеченије у егзилу Зелимкан Јандарбијев а његов малолетни син је рањен. Русија је више пута тражила његово изручење, сматрајући га одговорним за смрт више стотина грађана у Чеченији и због веза са ал-Каидом.
2012 – Умро је дугогодишњи новинар, уредник и водитељ Радио-телевизије Србије (РТС) Милоје Мића Орловић, упамћен и као први водитељ Дневника на тој телевизији. Био је аутор бројних репортажа, интервјуа, радио и ТВ емисија.
2014 – Композитор, аранжер и диригент Стјепан Михаљинец, коаутор песме „Задњи фијакер“ (са Драгом Диклићем), преминуо је у Загребу.
2016 – Умро Слободан Сантрач, фудбалер, најбољи стрелац у историји југословенског фудбала са 1.301 постигнутим голом.