1560 – Турске галије натерале су у бекство шпанску флоту под командом војводе Медине у бици у Средоземном мору код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.
1587 – Након 19 година заточеништва погубљена је шкотска краљица Мери Стјуарт, оптужена због учешћа у завери за збацивање с престола енглеске краљице Елизабете I (Елизабетх).
1676 – Умро је руски цар Алексеј Михајлович Романов, отац Петра Великог, који је током владавине од 1645. до смрти угушио побуне кметова и побуну донских козака под Степаном Разином. Проширио је територију припојивши Русији Украјину до реке Дњепар и источне делове Сибира.
1725 – Умро је руски цар Петар I Алексејевич Романов (Петар Велики). По доласку на престо 1682. спровео је, према европским узорима, далекосежне реформе државе и друштва. Ратовима је обезбедио Русији јак положај на Балтику, излаз на Црно море и западну обалу Каспијског језера. Основао је Академију наука, покренуо прве новине („Ведомости“), а 1703. на ушћу Неве подигао је нову престоницу – Санкт Петербург.
1828 – Рођен је Жил Верн, француски писац научно-фантастичних романа. Заокупљен научним открићима, далеким земљама и истраживачким подвизима, написао је више од 50 романа међу којима су најпознатији „Пут око света за 80 дана“, „20.000 миља под морем“, „Пут на Месец“, „Пут у средиште Земље“, „Царев гласник“, „Пет недеља у балону“, „Деца капетана Гранта“).
1861 – Јужне државе САД одвојиле су се од Уније и основале Конфедерацију држава Америке с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата (1861-65).
1863 – Пруска и Русија склопиле су савез да би угушуле револуцију у Пољској.
1894 – Рођен је амерички филмски режисер Кинг Волис Видор. Његов неми филм „Гомила“ сматра се ремек делом светске кинематографије. Велики успех постигао је и филмом „Халелуја“ у којем су главне улоге играли црнци.
1921 – Умро је руски револуционар и географ Петар Алексејевич Кропоткин, један од најзначајњих теоретичара анархизма. Године 1872. напустио је успешно бављење науком, пришао Бакуњину у Женеви и посветио се идејама анархизма („Анархија и њена филозофија“, „Велика Француска револуција“, „Записи револуционара“).
1924 – Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут је употребљена гасна комора за извршење смртне казне.
1937 – У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франсиска Франка заузеле су Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.
1940 – Нацисти су у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника.
1942 – У манастиру Острог одржана је скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.
1943 – Совјетска армија је у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941.
1963 – У Ираку је извршен државни удар. Председник Ирака генерал Абдул Карим Касем (Кассем) је стрељан, а нови шеф државе је постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.
1975 – Совјетски и амерички космонаути су почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“.
1984 – На стадиону „Кошево“ у Сарајеву у присуству 50.000 гледалаца отворене су 14. зимске Олимпијске игре. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали су спортисти из 49 држава, највећи број у историји ЗОИ.
1989 – У близини атлантских острва Азори пао је амерички путнички авион с италијанским туристима и погинуло је свих 144 путника и чланова посаде.
1992 – Чланице Европске заједнице потписале су у Мастрихту, у Холандији уговор којим је ова економска заједница постала и политичко-правна унија (Европска унија).
1993 – У несрећи изазваној сударом војног авиона „Сухој“ и путничког „Тупољев“ близу Техерана, погинули су сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.
1994 – Две групе илегалних имиграната („људи из чамаца“), пристигавши до обала САД добиле су различит третман америчких власти – Кубанци су прихваћени, а Хаићани су били присиљени да се врате.
2004 – Британски престолонаследник принц Чарлс допутовао је у Иран у својству председника британског Црвеног крста и обишао град Бам, који је крајем 2003. разорен у катастрофалном земљотресу, у коме је страдало 43.000 људи. Принц Чарлс је први члан британске краљевске породице који је посетио Иран од револуције 1979. године.
2005 – Умро је Здравко Велимировић, филмски и телевизијски редитељ, члан Црногорске академије наука и уметноси, редовни професор Факултета драмских умјетности у Београду. Режирао је филмове „Лелејска гора“, „Дервиш и смрт“, „Врхови Зеленгоре“, „Доротеј“.
2010 – Опозициони лидер Виктор Јанукович прогласио је победу на председничким изборима у Украјини, иако његова ривалка Јулија Тимошенко није признала пораз. Међународни посматрачи су изборе оценили као „импресиван пример демократије“ и позвали Тимошенко да прихвати победу Јануковича.
2010 – Папа Бенедикт XVI осудио је злостављање деце од стране свештеника, рекавши да црква никад неће престати да осуђује такво понашање, а поводом масовног сексуалног злостављања у црквеним установама у Ирској и скандала око заташкавања тих случајева.
2013 – Преминуо је београдски филмски и позоришни глумац Јосиф Татић познат по улогама у тв серијалима „Бољи живот“ и „Грлом у јагоде“, и представи „Шовинистичка фарса“. Играо је у филмовима „Три карте за Холивуд“, „Византијско плаво“, „За сада без доброг наслова“, „Последњи круг у Монци“.
2015 – У метежу уочи фудбалске утакмице у Каиру погинуло је двадесетпет људи.
2017 – Румунски парламент изгласао је поверење влади после масовних уличних протеста изазваних доношењем указа о ублажавању антикорупцијских мера. Захваљујући вишеденвним протестима блокирана је спорна уредба.
