1478. – Рођен енглески хуманиста и државник Томас Мор, родоначелник утопијског социјализма, писац социјалних, историјских и теолошких списа. Од 1529. до 1532. био је лорд-канцелар краља Хенрија Осмог, али је 1535. због одбацивања црквене реформације и одбијања да призна краља црквеним поглаваром, осуђен на смрт и погубљен. У политичко-филозофском роману “Утопија”, објављеном на латинском језику 1516, описао је економску биједу Енглеске, подвргавши оштрој критици приватну својину, посебно велепосједничко захватање земље сељака и експлоатацију у капиталистичким мануфактурама. Насупрот томе, насликао је замишљено острво “Утопију”, идеалну комунистичку државу са савршеним друштвеним и политичким системом.
1792. – Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске због страха од ширења идеја револуције.
1812. – Рођен енглески писац Чарлс Џон Хафем Дикенс, оснивач социјалног романа, типичан представник реализма. У дјелима је изнио на видјело страховиту неправедност у викторијанском енглеском друштву, чиме је узбуркао јавно мњење, а парламент нагнао да проведе извјесне социјалне реформе. Тегобно лично искуство стекао је кад је, због породичних дугова, као дјечак био принуђен да ради у једној фабрици за производњу пасте за обућу. Дјела: романи “Дејвид Коперфилд”, “Оливер Твист”, “Пиквиков клуб”, “Мала Дорит”, “Николас Никлби”, “Велика очекивања”, “Стара продавница ријеткости”, “Суморна кућа”, “Мартин Чазлвит”, приповијетке “Три духа”, “Цврчак на огњишту”, “Битка живота”.
1863. – На британском војном броду “Орфеј”, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.
1864. – Умро реформатор српског језика и правописа Вук Стефановић Караџић, једна од најзнаменитијих личности српске културе, творац новог правописа и књижевног језика, генијални самоук који је направио одлучан преокрет у српској литератури – она је од његовог времена добила изразито народно и национално обиљежје. На “Књижевном договору” српских и хрватских културних радника у Бечу 1850. допустио је да штокавски дијалект српског народног језика постане јединствен књижевни језик оба народа. Основну писменост је учио у селу код рођака трговца, потом у школи у Лозници и у манастиру Троноша. У Првом српском устанку био је писар војводе Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова. Послије пропасти Првог српског устанка 1813. и одласка у Беч почео је да сакупља народне пјесме и умотворине и да ради на српском језику и правопису. Убрзо је издао прву збирку народних пјесама и “Писменицу” , а 1818. “Рјечник”. Писао је и историјска свједочанства, бавио се етнографијом, организовао истраживања у свим југословенским земљама и водио огромну преписку. Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника реформе језика. Уређивао је алманах “Даницу” и настојао да Европу упозна са српским народним благом и прошлошћу. Гигантским радом, за који би тимовима научника и културних радника биле потребне деценије, стекао је многе присталице, али и огорчене противнике. Пријатеље је нашао у најистакнутијим умовима Европе, учинио је да српске народне пјесме, култура и историја остану познате широм Европе, а угледни универзитет у Јени га је прогласио почасним доктором. Његове реформаторске идеје однијеле су одлучујућу превагу 1847, када су објављене “Песме” Бранка Радичевића, доказ да се “Вуковим језиком” могу писати и умјетничка дјела, а Ђуро Даничић је студијом “Рат за српски језик и правопис” доказао да су оправдане Вукове језичке поставке. Цијела епоха – развијени српски романтизам – била је под његовим утицајем. Његови посмртни остаци су 1897. пренесени из Беча у отаџбину и уз мошти Доситеја Обрадовића почивају испред Саборне цркве у Београду.
1870. – Рођен аустријски психијатар Алфред Адлер, један од пионира психоанализе, оснивач правца такозване индивидуалне психологије, којом се одвојио од творца психоанализе Зигмунда Фројда. Сматрао је да је тежња ка моћи покретачка снага психичког живота сваког појединца, што може да изазове претјерану тежњу ка афирмацији или унутрашњи отпор осјећању мање вриједности и тиме неуротична обољења. Дјела: “Пракса и теорија индивидуалне психологије”, “Познавање човјека”, “О нервозном карактеру”.
1878. – Умро папа италијанског поријекла Пије Девети, чији је понтификат трајао 31 годину и 236 дана, најдуже у историји римокатоличке цркве. На Ватиканском сабору 1870. прогласио је догму о папској непогрешивости.
1885. – Рођен амерички писац Синклер Луис, добитник Нобелове награде за књижевност 1930, који је исмијавао заблуде и самообмане америчког друштва и писао против расне дискриминације. У реалистичко-сатиричним романима подвргао је подсмијеху љекаре, свештенике, судије, малограђане, “пословне људе”, индустријалце. Дјела: романи “Др Ероусмит”, “Ен Викерс”, “Елмер Гантри”, “Главна улица”, “Бебит”, “Додсворт”, “Ментреп”, “Краљевска крв”, “То је овдје немогуће”.
1894. – Умро белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Сакс, који је 1840. изумио музички инструмент, назван – њему у част – саксофон.
1899. – Рођен Радомир – Раша Плаовић, један од најзначајнијих карактерних глумаца српског позоришта 20. вијека, који је између два свјетска рата утицао на развитак позоришта у правцу модернијег израза. Био је редитељ и првак драме Народног позоришта у Београду. Радио је с дубоким емоционалним, психолошким и интелектуалним понирањем у ликове. Први адаптирао и режирао на професионалној сцени “Горски вијенац” Петра Другог Петровића Његоша. Бавио се и педагошким радом и написао неколико уџбеника за глуму и режију, те позоришне комаде “Цар Давид”, а с Миланом Џоковићем “Вода са планине”, “Растанак на мосту” и “Кад је сриједа – петак је”.
1913. – Црногорска војска и српски Приморски одред почели у Првом балканском рату напад на Скадар који су држали Турци. Послије скоро тромјесечних борби велике силе су одлучиле да град припадне Албанији, па је српски Приморски одред обуставио операције, али су Црногорци, упркос блокади обале коју је спровела међународна флота, продужили опсаду и 23. априла 1913. принудили Турке на капитулацију. Црногорци су потом, под притиском великих сила, ипак морали да напусте Скадар у који су средином маја 1913. ушле британске, француске, италијанске, аустријске и њемачке снаге.
1947. – Велика Британија изложила план подјеле Палестине на јеврејски и арапски дио.
1962. – Од експлозије у западноњемачком руднику угља код Сарбрикена погинуло 298 рудара.
1968. – Премијери свих десет канадских провинција одобрили нацрт устава, према којем је статус француског језика у цијелој Канади изједначен с енглеским.
1971. – Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.
1984. – Амерички космонаут Брус Мекендлс напустио свемирски брод “Челенџер” и “прошетао” свемиром као први човјек који се кретао без физичке везе с летјелицом, покретан мотором на леђима.
1986. – Доживотни предсједник Хаитија Жан-Клод Дивалије побјегао из земље, окончавши 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.
1990. – Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР одлучио да се из Устава избрише одредба којом јој је гарантована “руководећа и усмјеравајућа” улога у друштву, омогућивши тиме вишепартијску демократију.
1991. – Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен предсједником Хаитија, као први демократски изабран шеф те карипске државе.
1996. – У “боингу 757”, који се срушио неколико минута послије полијетања из Доминиканске Републике ка Њемачкој, погинуло свих 189 путника, махом њемачких туриста и чланова посаде.
1999. – Умро краљ Хусеин, који је владао Јорданом од 1952. На пријестолу те блискоисточне земље наслиједио га је син Абдулах.
2006. – Аустријске власти разбиле међународни ланац дјечије порнографије који је чинило више од 2.360 осумњичених особа из 77 земаља.
2008. – Грчки митрополит тебски и ливадијски Јеронимос /70/ изабран за новог архиепископа Атине и цијеле Грчке.
