Иако Босна и Херцеговина спада међу земље које имају најнижу вриједност емисија стакленичких плинова по глави становника у Европи, већ су примијећене климатске промјене.
Босна и Херцеговина је посебно осјетљива на климатске промјене због свог географског положаја, економске важности сектора пољопривреде и шумарства, као и због свог ограниченог капацитета за прилагођавање климатским промјенама. Стога, потребно је стратешки приступити процесу прилагођавања климатским промјенама и искористити могућности за примјену иновативних рјешења за одрживи развој.
Изразито штетни утицаји
Каже се то у Стратегији прилагођавања на климатске промјене и нискоемисијског развоја за Босну и Херцеговину за период од 2020-2030. године. Прву такву Стратегију је Савјет министара Босне и Херцеговине усвојило 2013. године.
Сваки раст температуре у Босни и Херцеговини ће, наведено је, вјероватно имати изразито штетне утицаје, нарочито зато што су прогнозиране више температуре повезане са смањеном количином падавина и вишим стопама испаравања у унутрашњим дијеловима земље.
Према предвиђањима, климатске промјене у Босни и Херцеговини огледаће се у повећању температуре зрака, појави суша током љетних мјесеци, као и појави екстрема у смислу количине, распореда и интензитета падавина.
Према истраживањима, у Републици Хрватској до 2050. године принос најважнијих пољопривредних култура могао би се смањити од 3 до 8 посто, а слична ситуација може се очекивати и у Босни и Херцеговини.
Топлотни стрес у пољопривреди
Топлотни стрес један је од највећих проблема у пољопривреди, посебно у субмедитеранском дијелу Босне и Херцеговине. Тај проблем је нарочито присутан у посљедња два десетљећа, при чему се то најбоље примјећује у воћарској, виноградарској, а у посљедње вријеме и маслинарској производњи. На сјеверу Босне и Херцеговине према неким пројекцијама доћи ће до смањења приноса кукуруза од 10 до 25 посто, док ће централни дио земље имати потенцијал за повећање приноса.
Процјене показују да су само поплаве у мају 2014. године узроковале штете и губитке у пољопривреди које се процјењују на 187 милиона еура. Према извјештају Министарства спољне трговине и економских односа БиХ из 2015. поплавама, и касније појавом клизишта, захваћено је око 70.000 хектара најпродуктивнијег пољопривредног земљишта, а на око 55.000 хектара усјеви су или уништени у потпуности или различитог степена оштећења чији се губици процјењују на око 131 милион КМ.
Климатске промјене повећавају просторну дистрибуцију и интензитет развоја и ширења болести, штеточина и инвазивних термофилних корова. Корови и штетници ће се вјероватно проширити према сјеверу. Промјене у пољопривредним технологијама, посебно интензивније наводњавање, могу повећати учесталост појаве неких других фитопатогених бактерија.
Ипак, стручњаци износе да постоји начин на који пољопривреда може бити одржива и у условима климатских промјена, а једно од рјешења су агросолари.
Вишеструка добит
Резултати истраживања показују да постављање соларних панела поврх пољопривредних култура доноси вишеструку добит пољопривредницима. Под заштитом соларних панела пољопривредне културе неометано расту и дају стабилне приносе, док се производњом електричне енергије остварују додатни приходи. Уочено је да су, уз примјену агросолара, код неких култура приноси и увећани.
Ово рјешење које спаја пољопривреду и енергетику већ се примјењује у свијету, а бројна проведена истраживања о његовој ефикасности дају изврсне резултате.
Постављањем агросолара, показују истраживања, пољопривредне културе добивају пуно бољу заштиту од града, туче и директног сунчевог зрачења. Омогућена им је количина свјетлости довољна за фотосинтезу, док је с друге стране спријечено повећано испаравање воде из тла, што омогућава раст и стабилност приноса.
Да су агросунчане електране један од начина прилагођавања климатским промјенама слаже се и проф. др. Ахмед Џубур с Агромедитеранског факултета Универзитета „Џемал Биједић” у Мостару.
Питање легислативе
– Нормално, у ери климатских промјена и великих екстрема захтјева се кориштење зелене обновљиве енергије. У овом случају, код нас се отвара питање легислативе, а с друге стране, држава би морала, а вјерујем да ће се то временом урадити, направити посебне аранжмане за оне који имају велике земљишне комплексе и површине под стакленицима. Јер, данас у модерној пољопривреди је све сведено на кориштење електричне енергије која је све скупља и гдје једноставно без помоћи државе, а које тренутно нема у озбиљном обиму, пољопивреда не може опстати – каже нам проф. Џубур.
Наводи да је, стога, једна од предности агросолара, уштеда, односно, истовремена производња електричне енергије.
– Уградња агросолара се се намеће као врло перспективан агротехнички захват. С обзиром на то да имамо могућност кориштења енергије сунца у ове сврхе, може се јако побољшати положај пољопривредника уз субвенционирање набавке соларних панела посебног статуса и слично. Истраживања су, дакле, показала да је значај агросолара вишеструк, али држава мора препознати тај процес. То није нешто што је будућност у нормалним државама, већ садашњост, с обзиром на то да се обновљиви извори енергије јако пуно користе у пољопивредне сврхе – закључује проф. Џубур.
Упућеност грађана
Ми смо питали неколико Сарајлија да ли знају шта су то агросунчане електране.
– Не знам шта су агросоларне електране и нисам прије чуо за то, али све што може помоћи мени или било коме другом, свакако да бих користио. Мислим да то може бити веома корисна ствар – рекао је Намик Дивјан.
С њим се слаже и Мирза Фериз.
– До сада никада нисам чуо за то. То може бити корисно људима који се баве пољопривредом, али ја се не бавим тим, па то немам гдје искористити.
Расим Рамић истиче да је по самом називу могао отприлике повезати шта значи агросоларна електрана.
– Не бавим се пољопривредом и мени то не треба, али када бих имао прилику да користим то и да ми може помоћи, користио бих – закључио је Рамић.
Прва агросунчана електрана у Хрватској
Иванечка компанија Солида група гради прву агросунчану електрану у Хрватској. Ова револуционарна електрана спаја производњу електричне енергије из обновљивих извора са сточарством.
Смјештена на површини од 20 хектара између Иванца и ријеке Бедње, ова агросоларна електрана представља иновативно рјешење које ће користити велике површине за производњу енергије и истовремено омогућити држање стоке.
Власник Солида групе, подузетник Дубравко Посавец, рекао је како на простору електране планирају држати 200 оваца. Модули соларних панела биће подигнути метар изнад тла, како би овчице могле мирно пасти испод и између панела.
