814. – Умро франачки цар Карло Велики, који је од доласка на пријесто 768. кројио судбину Европе и проширио Франачко царство од Сјеверног мора до Италије и од Атлантика до Чешке. Папа Лав Трећи га је 800. крунисао за римског цара. Његова освајања, уз насилно покрштавање и претварање слободних сељака у кметове, омогућила су феудализам у западној Европи, а цезаропапистичка амбиција (мијешање у теолошка питања и црквене послове) трасирала пут расколу хришћанства. Кумовао је одлуци цркве на Западу да – због неправилног превода докумената Седмог васељенског сабора с грчког на латински језик – не прихвати православно учење о иконама, а подупро је и јеретичко учење о Светом Духу, према којем Свети Дух исходи и из Сина, а не само из Бога Оца.
1457. – Рођен енглески краљ Хенри Седми, отац Хенрија Осмог и оснивач династије Тјудор. Његовим доласком на пријесто 1485. окончан је четрдесетогодишњи „Рат двију ружа“ – назван тако, јер је династија Ланкастера, с којом је Хенри Седми био у сродству, имала у грбу црвену, а династија Јорка бијелу ружу. Пријесто је осигурао побједом у бици код Босворта 1485, у којој је погинуо краљ Ричард Трећи, а 1486. ујединио је куће Ланкастер и Јорк, оженивши се Елизабетом, сестром Ричарда Трећег. Током владавине до смрти 1509. завео је режим апсолутизма.
1547. – Умро енглески краљ Хенри Осми, сурови апсолутиста, који је раскидом с римокатоличком црквом извео црквену реформацију проглашењем 1534. англиканске цркве, независне од Ватикана, с краљем као вјерским поглаваром. Женио се шест пута, а с папом је раскинуо кад није добио дозволу да се разведе од Катарине Арагонске и ожени Аном Болен, коју је касније погубио. Проширио је власт на Велс, Шкотску и Ирску и изградио јаку флоту.
1596. – Умро енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк, први Енглез који је од 1577. до 1580. опловио свијет. Његови гусарски напади на шпанске бродове допринијели су енглеском освајању колонија, посебно у сјеверној Америци, а одиграо је и једну од кључних улога у побједи британске ратне морнарице 1588. над шпанском „Непобједивом армадом“ у бици у Ла Маншу. Пренио је 1586. кромпир у Европу из Америке.
1689. – Британски парламент објавио абдикацију краља Џејмса Другог, посљедњег из династије Стјуарт, збаченог због натурања римокатоличанства.
1812. – Рођен српски државник Илија Савић, познат као Илија Гарашанин, чије је дјело „Начертаније“, објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за савез балканских народа који би се заједно одупрли Турској. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног мјеста. Каријеру је почео као официр 1837. и био први старјешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је послије абдицирања кнеза Милоша 1839. морао у избјеглиштво. По повратку у отаџбину од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дјела, до 1853. министар спољних послова, али је смијењен под притиском Русије иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих дјела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић највише је његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.
1841. – Рођен енглески новинар и истраживач Џон Роулендс, познат као Хенри Мортон Стенли, који се прославио 1871. „спасавањем“ шкотског истраживача Дејвида Ливингстона, за којег се вјеровало да се изгубио у Африци. Потом је путовао у Африку више пута до 1889. и открио је Албертово, Едвардово и Леополдово језеро, планински масив Рувензори и испитао велики дио базена ријеке Конго.
1857. – Рођен српски политичар и публициста Стојан Протић, један од оснивача Радикалне странке, први премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јер је регент Александар Карађорђевић понудио њему да састави владу умјесто вођи радикала Николи Пашићу. Издавао је и уређивао часопис „Дело“ и лист „Одјек“. Дјела: „О Македонији и Македонцима“, „Срби и Бугари у Балканском рату“, „Албански проблем и Србија и Аустро-Угарска“, „Тајна конвенција између Србије и Аустро-Угарске“.
1871. – Француска капитулирала у рату с Пруском и предала Париз.
1878. – У Њу Хевну у САД пуштена у рад прва телефонска централа, двије године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон.
1884. – Рођен швајцарски физичар, балониста и истраживач морских дубина Огист Пикар, професор Универзитета у Бриселу. Проучавао је радиоактивност, атмосферски електрицитет и космичке зраке. Постао је 1931. први човјек који је доспио у стратосферу, попевши се балоном до 15.780 метара, а 1934. до 17.550 метара. Од 1938. спуштао се батискафом 48 пута у океанске дубине и до 4.000 метара.
1887. – Рођен пољски пијаниста јеврејског поријекла Артур Рубинштајн, чије се виртуозно музицирање одликовало богатством емоција и жестоким темпераментом. Ненадмашно је тумачио Фредерика Шопена, Лудвига ван Бетовена, Роберта Шумана и савремене шпанске композиторе. Написао је мемоарско дјело „Године моје младости“.
1906. – Рођен грчки револуционар Вафијадис Маркос, вођа грчких партизана и командант Демократске армије Грчке у грађанском рату од 1946. до 1949. Из Анадолије је, као и стотине хиљада Грка, емигрирао 1923. због терора Турске. Послије њемачке окупације Грчке у Другом свјетском рату побјегао је из затвора на острву Гаудос и прикључио се покрету отпора. Био је политички комесар Десете дивизије Народноослободилачке војске (ЕЛАС) и потом Македонске групе дивизија ЕЛАС. Кад је ЕЛАС расформиран послије капитулације, вођа Народноослободилачког фронта (ЕАМ) 12. фебруара 1945, с дијелом руководства ЕАМ, организовао је оружану борбу против краљевског режима. Почетком 1947. постао је врховни командант Демократске армије Грчке, послије избора на територији под контролом његових снага у августу 1947.прогласио је републику, а 23. децембра образовао привремену демократску владу у којој је био премијер и министар војске. Због сукоба у руководству искључен је у новембру 1948. из Централног комитета Комунистичке партије Грчке, послије чега је емигрирао у СССР, а у земљу се вратио пред крај живота.
1912. – Рођен амерички сликар Џексон Полок, зачетник и најистакнутији представник апстрактног ексресионизма. Његове слике одликује специфична експресија нервозног импулсивног покрета, склоност драматским сукобима и дубока ангажованост која им даје карактер интимне исповијести. Раскинуо је с традиционалним схватањем слике, одбацио сталак и сликарску четкицу и сликао на поду, циједећи боју из тубе и употребљавајући материјале и помагала која му се случајно нађу при руци. У тој техници насликао је многа платна у којима је напет, вибрантан потез, слиједећи унутарње импулсе попут осјетљиве казаљке, стварао на површини живу калиграфску арабеску.
1919. – Умро њемачки социолог, историчар и књижевни историчар Франц Меринг, један од вођа и теоретичара лијевог крила њемачке социјалдемократије и оснивача „Савеза Спартака“ и Комунистичке партије Њемачке. Дјела: „Биографија Карла Маркса“ (три књиге), „Историја њемачке социјалне демократије“ (четири књиге), студија „Легенда о Лесингу“.
1928. – Умро шпански писац и политичар Висенте Бласко Ибањес, коме је свјетску славу донио роман „Четири јахача апокалипсе“. Цијелог живота се борио за демократију и слободу отаџбине, а кад је 1923. у Шпанији заведена диктатура, ставио се на чело борбе за демократију и написао чувену брошуру „Разобличени Алфонсо Тринаести“, која је одиграла огромну улогу у рушењу монархије. У младости је основао утицајни лист „Ел Пуебло“. Остала дјела: романи „Међу поморанџама“, „Трска и глиб“, „Кровињара“, „Крв и арена“, „Хорда“, „Мртви заповиједају“, „Катедрала“, „Уљез“, „Подрум“, „Маре Нострум“, „Колумбо“.
1930. – У Шпанији окончана диктатура Мигела Прима де Ривере.
1935. – Исланд постао прва земља у којој је легализован абортус због медицинских или социјалних разлога.
1939. – Умро ирски писац Вилијам Батлер Јејтс, добитник Нобелове награде за књижевност 1923, чија је лирика космополитска, с ослонцем на хеленску и ромејску (византијску) симболику, али и дубоко везана за ирско тло и келтску традицију. Достигао је зрелост правог мајстора, једног од највећих у литератури на енглеском језику. Дјела: поезија „Оисинова лутања“, „Вјетар у трсци“, „Острвце на језеру Инисфри“, „Торањ“, драме „Грофица Кетлин“, „Жуђена земља“, „Мачка и мјесец“, есеји „Келтски сутон“, „Идеје добра и зла“, „Сањарења о дјетињству и младости“ и „Аутобиографија“.
1943. – Њемачки нацистички вођа Адолф Хитлер у Другом свјетском рату објавио мобилизацију свих Нијемаца способних за борбу.
1950. – Француски парламент ратификовао споразум према којем су Вијетнам, Лаос и Камбоџа постале независне државе у оквиру Француске уније.
1962. – Амерички васионски брод без посаде „Ренџер 3“, умјесто да се спусти на Мјесец, промашио циљ за 35.200 километара.
1986. – Од експлозије америчког васионског шатла „челенџер“, 72 секунде послије лансирања из Кејп Каневерала, погинуло је свих седам астронаута.
1990. – Пољска уједињена радничка партија (комуниста) расформирана, а основана је Социјалдемократија републике Пољске која се опредијелила за тржишну привреду и демократску државу. Лидер нове странке Александар Квашњевски је 1995. постао шеф државе, побиједивши на изборима Леха Валенсу.
1994. – Три италијанска новинара убијена у Мостару.
1995. – У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских терориста у Египту погинуло 14 терориста, двојица полицајаца и двојица пролазника који су се нашли у унакрсној ватри.
1998. – У Индији осуђено на смрт свих 26 оптужених за учешће у завјери због убиства бившег премијера Раџива Гандија.
2004. – Високи представник за БиХ Педи Ешдаун донио одлуку о новом статуту града Мостара, којом се уводи јединствено градско вијеће и градска управа, те укида шест постојећих општина.
2006. – У Новом Саду у 73. години преминуо књижевник Душко Трифуновић.
