Против Вељка Беливука, Марка Миљковића, Филипа Ивановског и њихових супруга, као и против Беливукове таште, подигнута је оптужница за прање новца због сумње да су новац стечен криминалним активностима улагали у некретнине и аутомобиле, пише портал Нова.рс.
Током истраге саслушан је и Срђан Лалић, окривљени-сарадник Јавног тужилаштва за организовани криминал, који је испричао да су Беливук и Миљковић добили станове у Београду од шефа кавачког клана, Радоја Звицера.
Током свједочења, Лалић је о некретнинама Беливука и Миљковића у београдском насељу Звездара, а који се воде на њихове жене Бојану и Тању, рекао да су их добили од Радоја Звицера.
„Срђан Лалић је изјавио да има сазнања да су све некретнине у Живка Давидовића организоване преко Звицера. Звицер се ангажовао да обезбиједи те некретнине по субвенционисаној цијени и на рате, као и да је то чуо како од окривљених, тако и од самог Звицера. Са шефон кавчана Радојем Звицером је комуницирао око неких некретнина када му је рекао да његов добар пријатељ може да му помогне, да има тренутно станове на више локација, код Вишњичке Бање и код „Алфа ситија“, тачније у Живка Давидовића, гдје је остало још неколико станова“, навео је Срђан Лалић у свом исказу.
Он је даље истакао да не зна да ли су ти станови суштински у власништву Радоја Звицера.
„Тај момак кога је Звицер помињао, а чијег се Лалић имена не сјећа, је можда параван, али Лалић у то није сигуран, али је сигуран да је Звицер посредовао у томе и да је фактички гарантовао за те станове. Такође, окривљени-сарадник је навео да иако се не сјећа имена, дописивао се са особом која је од стране Звицера представљена као неко са ким може да се комуницира око некретнина, а која је имала на Скају надимак Кличко“, навео је Лалић, пише Нова.
Стан у Улици Живка Давидовића који је купљен на име Бојане Беливук 2016. године, исплаћен је 2018. године, док стан и два гаражна мјеста на истој адреси купљених на име Тање Миљковић није исплаћен до краја.
„Лалић је навео да му је нешто око тог стана помињао адвокат Дејан Лазаревић док је био у притворској јединици. Миљковићи су стан такође купили од Звицера на рате и тако је рјешавано. Међутим, Лазаревић је Лалићу рекао да је Миљковић нешто исплатио за тај стан чија је вриједност била 150.000 еура, а нешто није, и да се сада ломе копља хоће ли они то моћи да „испеглају“ на неки начин. На питање тужиоца да ли је Лазаревић можда помињао Миљковићеву супругу да плаћа стан, или је баш помињао Марка, Лалић је рекао да није помињао Миљковићеву супругу али и да она то и нема од чега да плаћа. То је Миљковић „купио“, односно добио у неком аранжману од Радоја Звицера на рате, али да не зна да ли је новац за стан уплаћиван или је на неки други начин скидан са задужења“, наводи се у оптужници.
Такође, Лалић је навео и да му је лично Марко Миљковић саопштио да је Радоје Звицер обезбиједио Марковој породици стан од 130 квадрата у Вишњици, али не зна детаље око набавке самог стана.
„Миљковић је упитао Лалића које године му је рекао да је Звицер обезбиједио стан његовим родитељима, али Лалић није могао да се сјети, али се сјећа да му је то Миљовић причао. Такође је питао Лалића и да ли је био у том стану, док је окривљени-сарадник рекао да није био, али би могао да га препозна по кухињи јер је таква иста кухиња купљена и за стан у Улици Живка Давидовића“, наводи се у исказу.
На питање Вељка Беливука коме се он жалио везано за стан, Срђан Лалић је рекао да су Беливук и он о томе разговарали, и да му је Беливук рекао да су жену хтјели да му избаце на улицу, буквално тим ријечима.
„Беливук му је помињао стан још 2016. године, као и по изласку из притвора за „убиство на шинама“. Рекао је да су успјели да среде неку документацију да то не буде одузето. Сјећа се да се Беливук жалио да му је након хапшења супруга слала неке снимке на телефон у затвору, а у питању је телефон који му је Небојша Јанковић обезбиједио, јер је тада био затворски чувар. Беливуку је супруга послала на вајберу снимак „убиства на шинама“, па пошто је њен телефон био на мјерама, имала је неких проблема“, истакао је Лалић у исказу.
Вељко Беливук га је упитао какве везе има снимак „убиства на шинама“ са папирима везаним за стан у Улици Живка Давидовића, свједок је одговорио да је Беливук нешто повезао у својој глави да је то била иницијална каписла за провјеру те некретнине.
„По Вељковом резоновању то је био неки окидач да се постави питање око тог стана, јер им је полиција поново била касније у кући. Беливук је упитао Лалића и одакле му сазнање да је Јанковић обезбиједио телефон у притвору, на шта је Лалић рекао да му је Јанковић о томе лично причао, а не само да му је Јанковић обезбиједио телефон, већ је сређивао и цимере и све друге погодности у оквиру законских могућности. Такође је и размјењивао поруке између Миљковића и Беливука, а што му је лично рекао и Беливук. Обојица су му причали да је зато била чврсто затворена цијела прича, да ништа није цурјело, јер су њих двојица комуникацију водили преко цедуља и преко Јанковића који је био укључен у то дјело“, истакао је Лалић у исказу.
Такође, на Беливуково питање како је плаћен стан у Улици Живка Давидовића који се води на његову супругу Бојану.
„Лалић је одговорио да није сигуран да је стан уопште и плаћен. Лалић је истакао да је то завршено са Радојем Звицером кроз неке компензације. Такође, Лалић је истакао и да у истој згради станове имају и Александар Вучељић, као и Владе Драганић, то је оно што свједок сигурно зна, а претпоставља да има још неко од „кавчана“, могуће да је то Миљковићев кум, односно Никола Стефановић из „БМW“ сервиса“, истакао је Лалић.
Потврђена оптужница за прање новца
Иначе, током прошле недјеље потврђена је нова оптужница против Вељка Беливука, Марка Миљковића, њихових супруга и осталих оптужених.
Оптужницом су, поред Миљковића и Беливука, обухваћени и Бојана Беливук, Тања Миљковић, Филип Ивановски, Марија Милутинов и Снежана Ђорђевић, због више кривичних дјела прања новца за дјела извршена у периоду од 2015. до 2020. године.
Окривљени припадници озлоглашеног клана новац су улагали у некретнине, скупоцјене предмете, али и аутомобиле.
Приликом хапшења код њих је заплењен новац, али се претпоставља да то није ни дио новца који су протеклих година „зарадили“ чињењем кривичних дјела.
