Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, а проглашен је и за школску славу
Савиндан се прославља у част српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, а проглашен је и за школску славу.
У народу постоје многа веровања у вези са данашњим даном – ако буде грмело, дeсиће се не тако добри догађаји, јер је ретко да се грмљавина јави зими. Али ако буде сунчан дан, година ће бити лепа и родна. Иако је празник у црквеном календару исписан црвеним словом и по правилу не треба ништа да се ради, данас кућа може да се распреми. Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су и за стоку и за страх од вукова па се тако пред Савиндан стока није смела терати у шуму из страха од вукова, јер би то за њу било погубно.Тих дана ништа се није смело радити са сечивом, бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене, а жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.
Такође, деца би требало да науче нешто ново, на пример неку песмицу, како се не би улењила.
Ко је био Свети Сава
Рођен је као Растко Немањић, био је најмлађи син жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Замонашио се као младић на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон где је добио име Сава. У Србију се вратио 1208. године како би помирио завађену браћу. Такође, 1219. године убедио је Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност српске цркве са статусом архиепископије.
Свети Сава, архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, законописац, дипломата, књижевник и ходочасник, био је и оснивач Прве српске болнице. Бавио просветитељским радом, а иза себе је оставио и писана дела – „Житије Светог Симеона“, „Kарејски типик“, „Хиландарски типик“…
Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника, светкују га многе занатлије. У школама тај дан је радни, али ненаставни дан.
Први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године када је обележен у Сремским Карловцима. Кнез Михаило Обреновић донео је наредбу о школској прослави дана Светог Саве у Србији, што је било регулисано законом од 13. јануара 1841. године. Слава је у то време уведена и на Лицеј, а од 1864. године на Универзитет.
У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада у свим школама најсвечаније прославља.
Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму прослављање празника настављено је 1989. године.
Свети Сава је преминуо у Трнову 25. јануара 1236. године, а према списима из тог времена вест о његовој смрти стигла је у Србију два дана касније, 27. јануара и тај дан је црква установила као празник којим се обележава успомена на његов живот и дело.
Мошти Светог Саве сахрањене су у манастиру Милешева, а отоманске власти су их ископале и 1594. спалиле на Врачару, где се данас налази спомен храм који му је посвећен.
Светосавску химну знају скоро сва школска деца
Претпоставља се да је химна Светом Сави настала или крајем 18. века или у периоду 1804-1817. године. Светосавска химна је прва српска химна новог века, будући да у ранијим временима такав жанр националне химне није био познат. Аутор текста је непознат.
Први нотни запис Светосавске химне забележио је Корнелије Станковић 1858. године после прославе Светог Саве у Бечу. Касније су своје музичке верзије урадили Мокрањац, Јенко и Крстић, пише Храм Светог Саве. Сваке године се изводи у свим школама у Србији, а њене речи знају сва школска деца.
