Сам Свети Сава унио је толико новина у српску духовност, културу, идентитет, да ништа код Срба није остало исто прије и послије њега. И у легендама о њему , он учи људе новим стварима, да ору и копају, као и разним занатима.“У вучјој земљи и вучјем времену, Сава је припитомио своју закрвљену браћу“.
”Традиција није обожавање пепела него преношење ватре”, на ову мисао је недавно подсјетио Владимир Пиштало.
Скоро да нема бољег повода да опет промишљамо традицију од Савиндана. Свети Сава није био само отац српске просвете. И у легендама о њему, има пуно невјероватних казивања- свети Сава је, по неким предањима био окружен вуковима, па су га називали вучјим пастиром.
Овај свети човјек је пропутовао више света, од Александрије до Бриндизија, од било ког Србина прије њега. Искористио је познавање свијет да побољша своје отечество. Његова достигнућа у јачању српске посебности превазилазе институционалне помаке.
Старији истраживачи сматрали су да су Свети Сава и његови следбеници од славе, чудноватог обичаја потеклог из древних времена, начинили једну од најважнијих и најљепших посебности наше духовности. Тиме су створили у свијету јединствен национални обичај око кога се може градити национални идентитет, преноси Новости Магазин.
Свети Сава је установљен као школска слава 1840. године на приједлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, и слави се као заштитник школе, учитеља и ђака. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.
