Друштвене мреже су веома популарне у домену свакодневне комуникације, али што се тиче пословног дописивања у томе и даље предњаче имејлови. Током година, од када се користи електронска пошта, учили смо како се правилно пише и која правила важе за њу, али смо се и мало опустили. Тачније, дозволили смо да у писану пословну коресподенцију „зађу“ фразе, реченице или симболи којима ту није место и које посебно нервирају људе.
Свакодневно шаљемо имејлове шефовима, колегама, клијентима. Почињемо са „Поштовани“, затим кратко предочимо сврху мејла, завршимо поздравом и потписом. Овако би најопштије изгледало како један мејл треба да се напише, али се дешава да ту ставимо неки смајли или клијента питамо „Како иде посао“ или „Шта има код њега“.
Овакве и сличне реченице могу да нервирају особе којима пишемо мејл. Анкета компаније Имејлтулстер то управо открива – постоји низ ствари које можда пишемо у својим имејловима, а које људима „иду на живце“.
На врху листе оно што посебно излуђује људе јесте погрешно написано име (24, 4 одсто), а затим следе:
- Коришћење емотикона или смајлија у имејловима (21,6 одсто)
- Називање некога по имену свог кућног љубимца у имејлу (20,5 одсто)
- Укључивање гифова или мимова (18 одсто)
- Превише коришћење узвика (17,3 одсто)
- Када стваљамо људе у преписку, односно у ЦЦ или ББ поље (16,9 одсто)
- Коришћење поздрава попут „Шта има“ и других неперсонализованих поздрава (15,7 одсто)
- Без поздрава на почетку имејла (13,1 одсто)
- Не завршавајући имејл потписом (9,5 одсто)
Занимљиво је да ово истраживање открива да резултати варирају од генерације до генерације. На пример, када је у питању употреба емотикона у имејловима, велики број испитаника миленијалаца сматра да су они неприкладни за мејлове, док припадници генерације Зед ту не види неки проблем, пише Фаст компани.
Лош правопис и предугачки мејлови посебно нервирају људе
Мало одступање од послове коресподенције у имејлу, може да „запара очи“. Интерпункција треба да је на свом месту – стављање три тачке после сваке реченице, изостављање размака после зареза, писање великим словима једноставно нервира људе. Такође, уколико смо опширни и описујемо све „на далеко и на широко“, сигурно ћемо изазвати колутање очију код особе којој пишемо. Одговарање на мејл кад зато нема потребе и позивање одмах после слања такође је нешто што не треба радити.