1377 – Папа Гргур XИ обновио је папско седиште у Риму и тиме окончао авињонско „заточеништво“ папа. Седиште папа било је премештено у Авињон (Француска) 1309. након пораза Бонифација ВИИИ у сукобу с франачким краљем Филипом ИВ Лепим (Пхилиппе).
1562 – Ступио је на снагу едикт из Сен Жермена (Јануарски едикт) којим су признати хугеноти (протестанти) у Француској. Истог дана, вође католика – војвода од Гиза и кардинал од Лорене, формирали су унију (касније Света лига) која је блокирала примену едикта и изазвала верске ратове који су, уз повремене прекиде, 36 година разарали Француску. Ратови су прекинути Нантским едиктом који је 1598. издао Анри ИВ.
1600 – У Мадриду је рођен Педро Калдерон де ла Барка (Цалдерон, Барца), један од највећих шпанских драмских писаца. Прославио се једночинкама с мотивима из Библије, а његова филозофска драма „Живот је сан“ задржала се до данас у позориштима.
1706 – Рођен је амерички научник и политичар Бенџамин Френклин (Бењамин Франклин), борац за слободу човека, учесник у Америчком рату за независност, један од твораца „Декларације о независности“ и Устава САД. Као научник познат је по изуму громобрана и открићу тока и карактеристика Голфске струје. Основао је прву јавну библиотеку у Америци, Филозофско друштво Пенсилваније и „Академију“ која је прерасла у Универзитет Пенсилваније.
1732 – Рођен је краљ Пољске Станислав ИИ Поњатовски. Током владавине (1764-95) био је присиљен на три деобе територије – 1772, 1793. и 1795. Абдицирао је након потписивања треће деобе.
1773 – Енглески морепловац Џејмс Кук (Јамес Цоок) први је прешао Антарктички круг, бродом „Резолушн“.
1863 – Рођен је руски позоришни глумац, театролог и редитељ Константин Сергејевич Станиславски. Оснивао је Художествени театар у Москви 1898. и био уметнички руководилац и идеолог тог позоришта до краја живота 1938. Као велики позоришни иноватор, имао је значајан утицај на савременике.
1863 – Рођен је енглески државник Дејвид Лојд Џорџ (Давид Ллоyд Георге), министар у влади либерала 1905-15, и у коалиционој влади 1915-16, премијер 1916-22. Један је од утемељивача енглеског радничког законодавства којим су уведени осмочасовно радно време за рударе, право на штрајк, државне пензије, здравствено и социјално осигурање. Био је један од главних учесника мировне конференције у Версају после Првог светског рата и знатно је утицао на прилике у послератној Европи.
1874 – Умрла су браћа Чанг и Енг, близанци срасли левом, односно десном страном грудног коша. Рођени су у Сијаму (Тајланд) и од њих потиче назив сијамски близанци. Били су светска атракција и проживели су 63 године материјално осигурани зарадом од наступа у циркусима.
1919 – Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски (Игнацy, Падереwски), пијаниста светског гласа, постао је први премијер Републике Пољске, успостављене по Првом светском рату.
1945 – Совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста.
1959 – Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу.
1961 – Убијен је Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности те земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“. Противуставно је смењен с положаја премијера 5. септембра 1960, а 1. децембра ухватили су га војници генерала Мобутуа и одвели у Катангу, где је убијен.
1964 – Умро је сликар и графичар Дјорђе Андрејевић-Кун, члан Српске академије наука и уметности, познат по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње Југославије. Илустровао је и опремио бројна књижевна дела.
1966 – У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „Б-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом, погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Атлантски океан одбаци хидрогенску бомбу која није експлодирала.
1991 – САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; за узврат три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву.
1995 – У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобеа погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.
1997 – У Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква.
2000 – У Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква.
2002 – У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, погинуло је више од 100 људи, а десетине хиљада су остале без домова.
2002 – Умро је шпански писац Камилио Хосе Села (Цамило Јосе Цела) добитник Нобелове награде за књжевност 1989. године. Аутор је романа „Породица Пасквала Дуартеа“.
2003 – Влада Бугарске укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998, али су остала замрзнута средства која припадају бившем председнику СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.
2004 – Умро је Реј (Раy) Старк, холивудски продуцент и „ловац на таленте“ чији опус обухвата више од 125 филмова, међу којима су и „Смешна девојка“ (Фуннy гирл) и „Ноћ игуане“ (Нигхт оф тхе игуана).
2005 – Умро је бивши лидер Комунистичке партије Кине Џао Цијанг који се 1989. године успротивио примени војне силе против студената који су демонстрирали на тргу Тјенанмен у Пекингу, тражећи демократизацију земље. Након тога је смењен и остатак живота провео је у кућном притвору.
2008 – Некадашњи светски првак у шаху, американац Боби Фишер (Боббy Фисцхер), кога су популарно звали „шаховски Моцарт (Мозарт)“, преминуо је у 65. години.
2010 – Милијардер и десничар Себастијан Пинера (Себастиан, 61) победио је на изборима за председника Републике Чиле. Пинера је први демократски изабрани десничарски преседник након 52 године.
2014 – Ватикан је објавио да је претходни поглавар Римокатоличке цркве, папа Бенедикт XВИ рашчинио током две године скоро 400 свештеника због злостављања деце.
2017 – САД су увеле санкције председнику Републике Српске (РС) Милораду Додику због опструкције Дејтонског мировног споразума.
2017 – Италијански десничар Антонио Тајани изабран је за новог председника Европског парламента.
