Прије Првог светског рата прославе Нове године су биле ријетке и скромне, а чињеницу да је 1. јануара наступила “нова година” новине су помињале ријетко и никада на првој страни.
Како је Божић прослављан 25. децембра, он је био централни догађај, па је сав гламур и сјај био усмјерен на овај велики црквени празник, док су дочеци без каквих данас не можемо да замислимо Нове године били права ријеткост.
Ипак, након Првог свјетског рата ово је почело да се мења. Године 1919. држава Србија је прешла на рачунање времена по грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обиљежава празнике на дотадашњи начин. И тако је рођена и тада први пут прослављена “Српска Нова година”…
Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негдје у то вријеме и прославе Нових година постају све чешће, па је међу ондашњим огласима могуће пронаћи рекламе за дочек “католичке” нове године, “православне” нове године, “српске нове године”…
Од 1923. овакви огласи доживљавају прави бум! У наредним годинама није било виђеније београдске кафане или биоскопа који нису организовали “дупли” дочек Нове године. Иако прослава 13. никада није била “званична”, Срби су је радо славили – весело и помало из ината Након Другог светског рата нове власти су покушале да забране слављење Српске Нове године. У архивима је и данас могуће наћи наредбе да кафане 13. јануара морају бити затворене до 22 часа, а чак се и на рођене тог дана гледало сумњичаво јер се није са сигурношћу знало шта славе, преноси Историјски забавник
Ипак, све ово није дало ефеката!
На забрану, Срби су одговорили пребацивањем прослава у интимнију, кућну атмосферу славећи без обзира на све.
И тако је Српска Нова година “преживела” све до данашњих дана када је поново постала популарна и када полако постаје бренд који у нашу земљу доводи све више туриста из разних крајева свијета.
