На данашњи дан, 3.јануар

106. п. н. е. – Рођен римски говорник, писац, филозоф и политичар Марко Тулије Цицерон, највећи стилиста у римском пјесништву. Био је републиканац, противник Јулија Цезара и Марка Антонија. За конзула је изабран 63. прије нове ере и открио је и разобличио завјеру Лукија Катилине, који је покушао да уништи Римску републику и заведе личну диктатуру. Послије убиства Цезара 44. п. н. е. ухапшен је због серије напада на Антонија (14 бесједа „Филипика“) и убијен 43. п. н. е. У дјелу „О дужностима“ је записао чувену изреку: „Summum ius summa iniuria“ (Највише право највиша неправда), што ће рећи да превише ревносна примјена закона доноси неправду. Остала дјела: „Бесједе“, „О бесједнику“, „Расправе у Тускулу“, „О старости“, „О пријатељству“, „О крајностима добра и зла“, „О природи богова“, бесједе „Против Катилине“.

1815. – Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.

1868. – У Јапану укинут шогунат – на основу којег је од 1192. ограничена власт цара, а моћ концентрисана у рукама шогуна, представника крупних феудалаца – и на власт је дошла династија Мејђи. Крај шогуната имао је значај буржоаске револуције – укинуте су многе привилегије феудалаца, модернизована је армија, реформисано школство и успостављене институције по европском узору, што је омогућило снажан индустријски успон Јапана.

1875. – Умро француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус – издавач „Великог свјетског рјечника XИX вијека“ у 17 томова. Издавачка кућа „Ларус“ наставила је послије његове смрти издавање енциклопедијских лексикона.

1883. – Рођен енглески државник Клемент Ричард Атли – лабуристички премијер од 1945. до 1951, током чије власти је Велика Британија признала независност Индије 1947. и Бурме 1948. Дјела: „Лабуристичка партија у перспективи“, „Дванаест година касније“, аутобиографија „Како се то збило“.

1892. – Рођен енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији „Господар прстенова“ створио је властити митски свијет и језик, служећи се прозом у којој се осјећају ритмови нордијских сага и старе англосаксонске поезије, са средишњом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свијету припадају и романи „Хобит“ и „Силмарион“. Остала дјела: критичке студије „Беовулф: чудовишта и критичари“, „Бајке, критичка студија“, „Чосер као филолог“.

1904. – Рођен српски писац и ликовни критичар јеврејског поријекла Ото Бихаљи Мерин, који је с братом Павлом 1928. основао издавачку кућу „Нолит“ и уређивао књижевно-политички часопис „Нова литература“. Потом је због политичког прогона принуђен да емигрира и у Њемачкој је уређивао часопис пролетерских писаца „Линкскурве“, а у Паризу је 1933. основао Институт за борбу против фашизма. Отишао је 1936. у Шпанију, гдје се на страни републиканаца борио против фашистичких снага Франсиска Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринио тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дјела: роман „Довиђења у октобру“, есеји и умјетничка критика „Освајање неба“, „Мисли и боје“, „Сусрети са мојим временом“, „Југословенска скулптура XX вијека“, „Градитељи модерне мисли“, „Наивна слика свијета“, „Продори модерне умјетности“, „Крај умјетности у доба науке?“, „Маске свијета“, „Ре-визија умјетности“, „Модерн Герман арт“, „Гоја и ми“, „Капричоси“, „Ужаси рата“, „Анри Русо, живот и дјело“ (са супругом Лизом), монографије „Крсто Хегедушић“, „Габријел Ступица“, „Богосав Живковић“, „Вангел Наумовски“, дјело о Шпанском грађанском рату „Шпанија између смрти и рађања“.

1924. – Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту пронашао саркофаг фараона Тутанкамона.

1926. – Умро чешки писац Јарослав Хашек, који је свјетску славу стекао недовршеним хумористичко-сатиричним романом „Доживљаји доброг војника Швејка у свјетском рату“, у којем је исмијао прилике у Аустро-Угарској и разоткрио сву бесмисленост, суровост и лудост милитаризма. Швејк је лик човјека из народа у којем се под маском глупака крије неисцрпан извор народне мудрости. Роман је преведен на многе језике и по њему је снимљено више филмова, а адаптиран је и за позорницу.

1926. – Грчки генерал Теодорос Пангалос прогласио се званично диктатором Грчке, пола године пошто је пучем приграбио власт. С власти је збачен у августу 1926.

1929. – Рођен италијански филмски режисер Серђо Леоне, творац „шпагети вестерна“. Филмови: „Колос са Родоса“, „За шаку долара“, „Добар, лош, зао“, „Зовем се Нико“, „Било једном на Дивљем западу“, „Догодило се у Америци“.

1931. – Умро француски маршал Жозеф Жак Сезер Жофр, творац ратног плана Француске у Првом свјетском рату и побједник одсудне битке на Марни 1914. Крајем 1916. смијењен је с положаја главнокомандујућег француских армија због неуспјеха у операцијама 1915. и 1916.

1942. – У Норвешкој у Другом свјетском рату нацистичка Њемачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло и више од 4.500 Југословена, махом Срба. Најозлоглашенији су били Бејсфорт, Ботн, Ерландет, Фалстад, Корган, Осен, у које су људе највише упућивали из логора на Старом сајмишту у Београду. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше су помагали норвешки антифашисти, остављајући храну и цигарете скривене крај пута којим су одлазили на присилни рад и организујући бјекство у неутралну Шведску малобројнима који су успјели да побјегну из логора. Преживјелих 1.300 интернираца основало је послије рата дружење с пријатељима из Норвешке.

1942. – Усташе у Другом свјетском рату на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру.

1942. – Њемачки командант за Србију у Другом свјетском рату објавио наредбу којом је, под пријетњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вриједносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја спасли сигурне смрти.

1945. – У Арденима пропао посљедњи покушај њемачког вође Адолфа Хитлера да измијени исход Другог свјетског рата, јер су савезничке армије генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија у контраофанзиви захватиле у клијешта њемачке дивизије, нанијевши им тешке губитке.

1961. – САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.

1970. – У Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.

1977. – Међународни монетарни фонд одобрио до тада највећи зајам у тридесетогодишњој историји те организације – Велика Британија добила је скоро четири милијарде долара ради подршке њеној валути.

1990. – Панамски генерал Мануел Антонио Норијега, бивши амерички штићеник, предао се окупаторским трупама САД и депортован је на Флориду, гдје му је потом суђено.

1990. – На југу Пакистана погинуло 307 људи кад је експресни воз ударио у композицију теретног воза.

1993. – Предсједници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за двије трећине.

1994. – Пад руског путничког авиона „тупољев 154“ у Сибиру није преживио нико од 124 путника и члана посаде.

1999. – Ирачки предсједник Садам Хусеин одбацио зоне забрањеног лета које су изнад сјевера и југа ове државе успоставиле западне земље, рекавши да ће им се ирачки народ храбро супротставити.2000. – На парламентарним изборима у Хрватској убједљиво побиједила коалиција лијевог центра (Социјалдемократска партија и Хрватска социјално-либерална странка), чиме је окончана деветогодишња владавина Хрватске демократске заједнице.

2004. – Укупно 148 путника и чланова посаде, укључујући 135 француских туриста, погинули када се авион „боинг 737“ срушио у Црвено море, у близини египатског љетовалишта Шарм ел Шеик.

2006. – Умро је Урбано Лацаро који је ухватио фашистичког диктатора Бенита Мусолинија када је он покушао да побегне од савезничких снага. Лацаро је био припадник италијанског покрета Отпор за време II светског рата.

2007. – Одлуком Парламента Шведске, најстарије новине на свету, „Post-ok Inrikes Tidnigar“ престале су да излазе у штампаној форми и од тада су доступне само на Интернету. Те новине су почеле да излазе 1645. године.

2011. – У Загребу је умро комедиограф Фадил Хаџић, оснивач Сатиричног позоришта Јазавац, позоришта Видра и Комедија. Био је и уредник часописа Керемпух и успешан филмски сценариста и режисер.

2015. – Умро је Едвар Брук, амерички политичар и државник, први црни републиканац изабран на непосредним изборима гласовима народа. Био је и први црнац који је обављао функцију тужиоца у једној америчкој савезној држави.

2020. – Премијер Северне Македоније Зоран Заев потписао је оставку, парламент је изабрао прелазну владу која ће организовати ванредне парламентарне изборе 12. априла.

2020. – Ирачки генерал Касем Солејмани убијен је у нападу америчких снага беспилотном летелицом на аеродром у Багдаду, који је одобрио председник САД Доналд Трамп.