Од Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства и Европске уније, преко Индије и Мексика, до Тајвана и Индонезије, неке од стратешки најважнијих земаља света одржаће изборе ове године на које ће изаћи око 3,8 милијарди људи, скоро половина светске популације.
Стручњаци упозоравају да демократија улази у опасну зону и то не само код „диктатора“ са истока већ и на западу.
Бивши амерички председник Доналд Трамп прети да ће употребити демократске институције против својих политичких ривала ако победи на изборима у новембру. Његов потенцијални поновни избор већ шири панику у Европи да ће САД окренути леђа Украјини и НАТО и тако омогућити Владимиру Путину да поново изгради руско царство и мреже утицаја у централној и источној Европи, пише „Политико“.
У Европи, избори за ЕУ у јуну ће показати да странке крајње деснице – највише у Француској и Немачкој – добијају на замаху и претварају се у потенцијалне владе које би биле непријатељске према институцијама ЕУ у Бриселу и наклоњеније Кремљу, наводи портал.
„Апсолутно је легитимно бити веома забринут за стање демократије у свету“, каже Данијел Келемен, професор јавне политике на Универзитету Џорџтаун и стручњак за право ЕУ:
„Демократија се доводи у питање свуда – не само на местима која су лоше рангирана у истраживањима демократских вредности, већ и у успостављеним демократијама попут Сједињених Држава и Европске уније“.
Први избори са високим улозима на видику су 13. јануара на Тајвану, који ће показати, наводи бриселски портал, да ли ће кинески председник Си Ђинпинг наставити да толерише демократију на острву или ће извршити инвазију и продубити безбедносну кризу у Јужном кинеском мору.
„Изузетно сам забринут за Сједињене Државе, скоро више него за било коју другу земљу“, каже Келемен. „Основни проблем је у томе што су за функционисање демократије потребне најмање две главне странке посвећене демократским нормама и процесима. И нажалост у Сједињеним Државама, Трампове снаге, снаге МАГА, преузеле су Републиканску странку“.
У Европи, где ће стотине милиона гласати на паневропским изборима у јуну, опасност од масовног преласка на аутократију изгледа мање акутна. Међутим, Келемен упозорава да европска толеранција према аутократама у њеној средини, односно мађарском лидеру Виктору Орбану, поставља опасан преседан и охрабрује друге да следе његов пут.
Бугарска – иначе чланица ЕУ – је слаба демократија, где странке делују као велике мреже покровитеља, посебно око избора, док организовани криминал игра велику улогу. Грчка је такође све више у центру пажње због притиска владе на јавне институције, при чему је влада Киријакоса Мицотакиса оптужена да подрива регулаторе који истражују државно прислушкивање политичара и новинара.
Све ово је важно за функционисање саме ЕУ, која је имала врло ограничен успех у контролисању својих чланица због пропуста у владавини права и демократског назадовања, док те исте земље имају одрешене руке у осујећивању планова ЕУ, наводи „Политико“.
Уочи избора за ЕУ, на којима ће учествовати стотине милиона бирача, крајње десничарске странке јачају у Француској, Холандији, Немачкој и другим великим земљама ЕУ. Иако ове странке неће обезбедити власт, оне могу да остваре још већи утицај на политике ЕУ ако остваре висок резултат на изборима.
„Ово би могла бити година када видимо слом поретка заснованог на правилима“, рекао је Алберто Алемано, професор права ЕУ на пословној школи ХЕЦ у Француској.
Све у свему, на изборима имате право избора, али су они демократски само ако победе кандидати по вољи олигархије Колективног запада.
