Хрватска наредне године улази у супер изборну годину када ће њени грађани чак три пута излазити на биралишта да би гласали на европским, парламентарним и предсједничким изборима, од којих се много очекује.
Европски избори биће одржани у јуну ове године, предсједнички у Хрватској крајем децембра, док се као могући термин одржавања парламентарних избора помиње април, али се не искључује могућност да буду одржани већ у фебруару.
Владајући ХДЗ је увјерен да ће освојити и трећи мандат на власти, а према посљедњим истраживањима објављеним у медијима, лидер те странке и актуелни премијер Андреј Пленковић је најпожељнији за премијера будуће владе. На другом мјесту га слиједи његов некада партијски колега, актуелни градоначелник Вуковара Иван Пенава, који предводи опозициони Домовински покрет.
Према рејтингу странака, ХДЗ је водећа са нешто више од 25 одсто подршке и јача је од самог Пленковића, слиједи је и даље најутицајнија опозициона СДП, док је највиши скок на љествици популарности забиљежио Пенавин Домовински покрет. До тог скока је дошло током и након обиљежавања Дана сјећања на жртву Вуковара, 18. новембра, када су према Пенавиној замисли, Колону сјећања предводили припадници ХОС-а, који су са дигнутом десницом узвикивали усташки поздрав „за дом спремни“. Све то се догађало на очиглед цијелог државног врха Хрватске, па и предсједника Републике Зорана Милановић, који је раније био препознат по томе да је напуштао сваки скуп ако би се на њему појавили припадници ХОС, који на црним мајицама имају утиснути грб са усташком шаховницом и усташким покличом ЗДС.
Уз то, Домовински покрет је поене стекао на забрани представницима Српског националног вијећа и Самосталне демократске српске странке, предвођене лидером Милорадом Пуповцем да традиционално дан прије званичног обиљежавања Дана сјећања на вуковарске жртве у Дунав спусте вијенац намијењен свим жртвама протеклог рата. Пенава тврди да ће изборни резултати многе изненадити.
– Сигуран сам да ће Домовински покрет саставити идућу владу. Хоће ли то бити ХДЗ, хоће ли то бити дијелови ХДЗ-а, остаје да се види, али ће се многи изненадити резултатима – увјерен је Пенава.
О чињеници да премијер Пленковић каже да нема шансе да ће ХДЗ ићи у коалицију с неким ко уцјењује, Пенава каже да Пленковић не стоји добро и да је то јасно хрватској јавности.
Иако датум парламентарних избора још није познат, кампања је увелико почела и док владајући у први план непрестано истичу своја достигнућа током два мандата, од којих су нека неспорна, као што је прелазак са куне на евро и улазак у шенген зону, разједињеној хрватској опозицији је лајтмотив корупција у актуелној власти.
Чињеница је да је Владу премијера Пленковића током два мандата напустило 30 министара, од којих су само двоје отишли својевољно, из личних разлога или ради преласка на други посао, док су остали смијењени након хапшења или због умјешаности у различите афере и коруптивне радње. Једна од највећих у овој одлазећој години је била афера „гас за цент“ у којој је Хрватска електропривреда (ХЕП) за, најблаже речено, дисконтне износе продавала вишкове гаса, а највећим дијелом их је куповало Прво плинарско друштво (ППД) у власништву једног од најбогатијих Хрвата Павла Вујновца, добила је на неки начин епилог тек под великим притиском опозиције тако што је Пленковић смијенио предсједника управе ХЕП-а Франа Барбарића, док је министар привреде Давор Филиповић „пао“ због личног специјалног саветника, који је рекетирао медије.
Судећи према аналитичарима и медијима, већ сада би се могло рећи да су велике шансе да ће се након затварања биралишта и пребројавања гласова у Хрватској дуго преговарати о склапању постизборне коалиције, као и да ће тако, како кажу, „склепана коалиција“ вјероватно бити врло хетерогена. Јер, они процјењују да ниједна од странака неће моћи самостално да формира власт, па се као могућа постизборна коалиција помиње чак и ХДЗ, Домовински покрет и СДС С.
За састављање Владе потребна је већина од најмање 76 посланика, од 151 колико их је у хрватском парламенту. Регистроване су и неке нове странке, а улазак у политику и кандидатуру за премијера најавио је и бивши власник Агрокора Ивица Тодорић. Тодорић је тужио државу Хрватску након што му је, како тврди, актуелна власт отела концер, а након што је суд из предмета изопштио извештај о финансијском вештачењу као правно неважећи, бивши власник Агрокора је увјерен да ће правда бити на његовој страни.
У случају да Тодорић добије судски спор против државе, Хрватску би то могло да кошта више од седам милијарди евра. Предизборну коалицију су већ договориле странке Фокус, Истарски демократски сабор, Народна странка – реформисти и Приморско горански савез. Њихови предсједници Давор Нађи, Далибор Паус, Радимир Чачић и Даријо Василић истакли су да се кандују против ХДЗ-а те да након избора неће учествовати у влади са том странком. Чачић не одбацује могућност подршке мањинској влади, јер би, како каже, према његовом личном суду, мањинска влада била јако здрава за Хрватску будући да је превише „бахатлука“ и „злоупотребе власти у овој земљи“.
Избори за Европски парламент у Хрватској биће одржани од 6. до 9. јуна наредне године, када се одржавају и у другим земљама чланицама ЕУ. Ови избори су важни јер показују расположење бирача и њихов став о ЕУ и политичким питањима која се тичу Европе.
Хрватска има 12 заступника у Европском парламенту а међу њима су чланови разних странака, као и независни кандидати. Они су одговорни за представљање интереса Хрватске и њених грађана у ЕУ и учествују у доношењу одлука и закона који се односе на цијелу Европску унију.
Хрватска је досад већ трипут излазила на изборе за Европски парламент – по уласку 2013., само годину дана касније 2014. и поново 2019.
Крајем 2024. године грађани Хрватске ће и трећи пут на биралишта, да би бирали шефа државе. Очекује се да, као и на изборима на којима је побиједио Зоран Милановић, први круг буде одржан крајем децембра наредне године. Буде ли другог изборног круга он ће бити одржан почетком 2025., до када и актуелном предсједнику Милановићу траје петогодишњи мандат. Још нема најава ко ће бити кандидати за предсједника Хрватске.
