1921. – САД, Велика Британија, Француска, Италија и Јапан потписали Вашингтонски споразум о ограничавању морнаричког наоружања, али је Јапан изабрао исти датум 1934. да иступи из споразума.
1926. – Умро аустријски писац Рајнер Марија Рилке, један од највећих лиричара њемачког језика. Студирао је историју умјетности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину, а затим га је истраживачки дух одвео на путовања широм Европе и Африке. Комплетна личност, повучен у себе и преосјетљив, постао је израз једног времена и свијета на размеђи Истока и Запада, посебно мјешавине словенског и германског. Дјела: збирке „Нове пјесме“, „Девинске елегије“, „Сонети Орфеју“, „Мелодија о љубави и смрти“, „Књига часова“, „Пјесма о љубави и смрти корнета Кристофа Рилкеа“, „Књига слика“, „Часловац“, роман „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“.
1940. – Њемачко ваздухопловство извело највеће бомбардовање Лондона у Другом свјетском рату, које је британској пријестоници нанијело највећа разарања након „великог пожара“ 1666, када су уништене четири петине града.
1941. – Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини у Другом свјетском рату, у писму вођи нацистичке Њемачке Адолфу Хитлеру, нагласио да прије прољећа, према заједничком плану и уз ангажовање италијанских и њемачких снага, морају да буду ликвидирана жаришта устанка у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
1942. – У Бихаћу у Другом свјетском рату основан Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије. Послије ослобођења та организација је често мијењала име – Народна омладина Југославије, Савез омладине Југославије, Савез Социјалистичке омладине Југославије. Распала се 1991. послије отцјепљења четири југословенске републике.
1972. – Приликом пада путничког авиона „локид Л-1011“ америчке компаније „Истерн ерлајнз“ у мочвару Еверглејдс на Флориди погинуло 99 људи.
1973. – Филипински диктатор Фердинанд Маркос, штићеник САД, наставио да влада по окончању другог предсједничког мандата – када, према уставу, није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао је декретима све док у побуни није збачен с власти 1986.
1984. – Умро српски писац Гвидо Тартаља, кога су поједини књижевни критичари назвали „Змај савремене књижевности за дјецу“. Објавио је више од 30 књига, а за многе његове пјесме компонована је музика за дјечије хорове. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Дјела: збирке пјесама „Песма и град“, „Лирика“, „Зачарани круг“, „Срмена у граду птица“, „Песме“, пјесме за дјецу „Оживела цртанка“, „Шта месеци причају“, „Од облака до маслачка“, „Дедин шешир и ветар“, „Гусарска дружина“, „Први лет“.
1986. – Умро енглески државник и публициста Морис Харолд Макмилан, премијер Велике Британије од 1957. до 1963. Претходно је у кабинетима конзервативаца био државни подсекретар, министар авијације, стамбених питања, одбране, финансија и иностраних послова. Дјела: политички списи „Средњи пут“, „Економски аспекти одбране“, мемоари о Другом свјетском рату „Вјетрови промјене“, „Избијање рата“, „Плима среће“, „Јахање олује“.
1989. – Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као „државни непријатељ“ провео пет година у затвору. Он је наслиједио Густава Хусака, који је претходно под притиском јавности поднио оставку.
1992. – Скупштина Савезне Републике Југославије изгласала неповјерење првој влади СРЈ Милана Панића, која је запала у кризу мјесец дана прије тога, кад је из ње иступило троје министара из Србије. За вршиоца дужности премијера именован је потпредсједник Владе Радоје Контић.
1993. – Ватикан и Израел, послије 2.000 година углавном непријатељских односа Римокатоличке цркве и Јевреја, усвојили документ о међусобном признању Свете столице и јеврејске државе.
1994. – У удесу турског путничког авиона, који се срушио у источном дијелу Турске, погинуло 53 од 76 путника и чланова посаде.
1996. – Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је послије 36 година званично окончан посљедњи и најдужи грађански рат у централној Америци.