1571 – Рођен је немачки астроном, математичар и физичар Јохан Кеплер (Јоханн), који је с три фундаментална закона о кретању планета доказао Коперникову хипотезу о хелиоцентричном систему.
1822 – Рођен је француски хемичар и биолог Луј Пастер (Лоуис Пастеур), проналазач вакцина против беснила, антракса и црвеног ветра. Открио је поступак конзервирања хране спречавањем размножавања бактерија, који је касније назван „пастеризација“. Основао је микробиологију и стереохемију и организовао 1888. чувени институт, назван његовим именом.
1831 – Енглески природњак Чарлс Дарвин (Цхарлес Дарwин) испловио је бродом „Бигл“ из Плимута и започео петогодишњу научну експедицију. На истраживањима која је обавио током тог путовања засновао је чувену теорију о еволуцији живих бића објављену 1859. у капиталном делу „Порекло врста“.
1882 – Указом кнеза Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени су дипломатски односи Србије и САД.
1927 – Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен је из Комунистичке партије, након што је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки је потом протеран из СССР-а и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу.
1945 – У Вашингтону је основан Међународни монетарни фонд. Правилник о раду Фонда израдила је монетарна и финансијска конференција 44 земље УН, коју је у лето 1944. у Бретон Вудсу сазвао председник САД Френклин Рузвелт (Франклин Роосевелт).
1948 – Мађарске власти су ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија (Јозсеф Миндсзентy) због антикомунистичког деловања.
1949 – Холандска краљица Јулијана (Јулиана) потписала је документ којим је Индонезија добила суверенитет после више од три века холандске колонијалне управе. За првог председника Индонезије изабран је Ахмед Сукарно, вођа ослободилачког покрета.
1956 – Флота УН почела је чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата потопивши у њему већи број бродова.
1969 – Либија, Судан и Уједињена Арапска Република (унија Египта и Сирије) постигли су договор о стварању војног, политичког и економског савеза.
1972 – Умро је канадски државник Лестер Боулс Пирсон (Боwлес Пеарсон), шеф дипломатије (1948-57), премијер (1963-68) и добитник Нобелове награде за мир 1957. за напоре уложене у решавању Суецке кризе.
1972 – Аустралија је обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату.
1975 – Више од 400 рудара погинуло је приликом експлозије у руднику угља у Часнали у индијској држави Бихар.
1978 – Умро је алжирски државник Хуари Бумедијен (Хоуари Боумедиенне), председник Алжира од јуна 1965, када је државним ударом оборио с власти Ахмеда Бен Белу (Белла).
1979 – Авганистански председник Хафизула Амин (Хафизуллах) погубљен је после државног удара који су подржале совјетске трупе, ушавши два дана раније у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР изван земаља Варшавског пакта.
1985 – У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено је 16 људи, међу којима и један нападач, а рањено је више од 100.
1989 – Египат и Сирија су после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе.
1995 – Француска је извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света.
1996 – У Руанди је почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутса 1994.
1996 – Бивши шпански премијер Фелипе Гонзалес (Гонсалес) саопштио је да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Мирни протести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени су упркос интервенције полиције.
1998 – На северу Косова су, након краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца.
1998 – Ирак је саопштио да не признаје зоне забрањеног лета, које је после Заливског рата 1991. Запад успоставио изнад севера и југа те земље, и почео серију сукоба с америчким снагама.
2000 – Већина Руса изабрала је за личност столећа вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина.
2002 – У бомбашком нападу чеченских побуњеника, бомбаша самоубица, на зграду локалних власти у Грозном, погинуло је 63, а повређено 178 особа, а од силине детонације срушена је комплетна зграда.
2004 – Умрла је Сузан Зонтаг (Сонтаг) радикална америчка књижевница и критичарка.
2006 – Умро је француски текстописац Пјер Деланое (Пиерре), који је писао за десетине француских певача од Едит Пјаф (Едитх Пиаф) и Шарла Азнавура (Схарлес Азнавоур) до рокера Џонија Халидеја (Јохннy Халлyдеy).
2007 – У самоубилачком нападу у предграђу Исламабада убијена је бивша пакистанска премијерка и лидерка опозиције Беназир Буто, након предизборног митинга у граду Равалпинди. У нападу је погинуло још 20 људи, а у нередима који су уследили убијено је више десетина особа.
2008. – Израелски ратни авиони и хеликоптери напали појас Газе, а лидер исламистичког покрета Хамас Халед Мешал позвао је на нови устанак (интифаду) против Израела. Израелска офанзива је трајала три недеље, до 18. јануара 2009. и у њој је погинуло 1.450 Палестинаца и 13 Израелаца.
2009 – У Хрватској одржани председнички избори, на којима ни један од 12 кандидата није освојио више од 50 одсто гласова изашлих на биралишта. У другом кругу избора одржаном 10. јануара председнички кандидат Социјалдемократске партије (СДП) Иво Јосиповић победио је независног кандидата и бившег СДП-оваца Милана Бандића.
2014 – Председник Белорусије Александар Лукашенко сменио је премијера, два министра и друге високе званичнике, због економске кризе изазване колапсом руске рубље. Иако је белоруска рубља независна од руске валуте, јаке привредне веза са Русијом чине Белорусију осетљивом на сва кретања руске привреде погођене санкцијама Запада и појефтињењем нафте у свету.
2015 – Филм „Ратови звезда – Буђење силе“ достигао је за 12 дана од премијере зараду од милијарду долара, што представља рекорд у историји кинематографије.