800 – Папа Лав ИИИ (Лео) крунисао је у Риму франачког владара Карла Великог за светог римског цара, што ће бити титула немачких и аустријских монарха до времена Наполеона И.
1000 – Крунисан је први мађарски хришћански краљ Стефан (Иштван).
1066 – У Вестминстерској катедрали у Лондону нормански војвода Вилијам И Освајач (Wиллиам тхе Цонqуерор) крунисан је за краља Енглеске, након што је код Хестингса потукао војску Харолда ИИ, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани су почели да се стапају са покореним Англосасима у енглеску нацију.
1642 – Рођен је енглески математичар, физичар и астроном Исак Њутн (Исаац Неwтон), оснивач модерне физике. Његова теорија гравитације (1666) сматра се једним од највећих достигнућа људског ума. Значајна су и његова открића на подручју математике, оптике, механике и астрономије. Епохалним делом сматра се његов рад под насловом „Математички принципи филозофије природе“ (1687).
1741 – Шведски физичар Андерс Целзијус (Целсиус) објавио је проналазак скале од сто степени за мерење температуре.
1745 – У Дрездену је потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат између Аустрије и Прусије.
1870 – Рођена је немачка револуционарка Роза Луксембург (Роса Луxембург), вођа левице у пољском и немачком радничком покрету, један од оснивача Комунистичке партије Немачке 1918, представник левог крила Друге интернационале. Хапшена и затварана, убијена је заједно са Карлом Либкнехтом (Лиебкнецхт) после пораза немачких радника у јануарској побуни 1919.
1876 – Рођен је пакистански државник Мохамед Али Џина (Мохаммед, Јинах), оснивач и први председник Пакистана (1947), који се с Гандијем (Гандхи) и Нехруом борио за независност индијског потконтинента од Велике Британије. Касније се с њима сукобио, тражећи посебну муслиманску државу.
1914 – У Првом светском рату на Западном фронту ступило је на снагу незванично „божићње примирје“ када су две групе – британских и немачких војника – обуставиле паљбу, изашле из ровова и сусреле се на ничијој земљи између зараћених страна.
1918 – Рођен је египатски државник Анвар ел Садат (Анwар), председник Египта од октобра 1970. до октобра 1981, кад су га на војној паради у Каиру убили противници склапања мира са Израелом. Један је од протагониста тројног споразума САД-Израел-Египат у Кејмп Дејвиду 1977. и добитник Нобелове награде за мир 1978. коју је поделио са израелским премијером Менахемом Бегином.
1926 – Јапански регент принц Хирохито наследио је престо Јапана после смрти оца цара Јошихита (Yосхихито). Хирохито је умро 1989.
1932 – Британски краљ Џорџ (Георге) В упутио је први пут божићну поруку нацији преко радио таласа.
1938 – Умро је чешки писац Карел Чапек, познат по утопистичким романима „Фабрика апсолутног“ и „Кракатит“ у којима је предочио апсурдност техничке цивилизације. У делу „Разговори с Т.Г. Масариком“ изнео је филозофске и политичке погледе чувеног чешког политичара и филозофа.
1941 – Јапанска армија је у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде.
1942 – Немци су у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића. Био је професор музичке школе „Станковић“ и диригент Београдске филхармоније, сарадник многих листова и часописа, један од покретача и главних уредника Недељних информативних новина (НИН) („Херојски ораторијум“, „Озарени пут“, „Буревесник“).
1974 – Циклон је готово потпуно уништио аустралијски град Дарвин.
1977 – Умро је енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент Чарли Чаплин (Цхарлие Цхаплин), један од пионира кинематографије и највећих уметника у историји филма. Светску славу стекао је у САД улогом сентименталног кловна-луталице у комедијама немог филма. Добитник је Оскара за животно дело 1972. („Модерна времена“, „Светлости велеграда“, „Велики диктатор“).
1979 – Совјетске трупе ушле су у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР изван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР је изгубио 27.000 војника.
1991 – Михаил Горбачов је поднео оставку на место председника СССР-а и предао дужност Борису Јељцину.
1997 – На Куби је први пут после три деценије јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро (Цастро) прогласио је тај дан празником у част папе који је у јануару 1998. посетио Кубу.
2001 – Више од 540 људи је погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини престонице Буџумбуре.
2005 – Умрла је шведска оперска певачица Биргит Нилсон, највећи вагнеријански сопран после Другог светског рата. Славу у Америци стекла је 1959. у њујоршкој Метрополитен опери певајући Изолду у Вагнеровом „Тристану и Изолди“.
2006 – Умро је легендарни „краљ соула“ Џејмс Браун (Јамес Браwн) који је 1992. добио Греми награду за животно дело. Његов плес на сцени био је узор многим звездама попут Мика Џегера и Мајкла Џексона. Познати хитови су му „Оут оф Сингхт“, „Сеx Мацхине“, „И Гот Yоу“ (И Феел Гоод) и „Саy Ит Оут Лоуд – И’м Блацк анд И’м Проуд“.
2008 – Умрла је Ерта Кит (Еартха Китт) америчка глумица и џез певачица из Јужне Каролине која је била позната по свом „мачијем гласу“ и ванвременској нумери „Санта бабy“, а остаће упамћена и по провокативној улози Жене мачке у ТВ серији „Бетмен“ средином шездесетих година прошлог века.
2011 – Најмање 38 људи – хаићанских миграната погинуло је када је надомак источне обале Кубе потонуо брод којим су пловили. Снаге цивилне Одбране Кубе извукле су из воде 87 преживелих укључујући четворо деце.
2016 – Живот су изгубила 92 путника и посада, међу којима 65 чланова чувеног руског војног хора „Александров“, када се руски војни авион срушио у Црно море неколико минута после полетања са аеродрома код Сочија.