Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Бих Сташа Кошарац навео је да је БиХ преузела једногодишње предсједавање Енергетском заједницом, у оквиру којег је потребан наставак улагања заједничких напора на спровођењу активности и обавеза преузетих из Уговора о успостављању Енергетске заједнице.
„У свим процесима морамо обезбиједити пуну видљивост Републике Српске и ФБиХ, јер је енергетика у примарној уставној надлежности ентитета. Моја политика је очување енергетског суверенитета Српске и ФБиХ, а што се тиче МСТЕО БиХ, оно има искључиво координирајућу улогу“, навео је Кошарац у објави на друштвеној мрежи „Инстаграм“.
Кошарац је навео да је охрабрен чињеницом да је Савјет министара БиХ усвојио Одлуку о квалитету нафтних течних горива, што је била обавеза из Другог енергетског пакета. Усвајањем ове одлуке такође смо ближи чланству у Свјетској трговинској организацији, додао је Кошарац.
„Опредијељени смо да у пуној координацији са надлежним институцијама Српске и ФБиХ радимо на имплементацији обавеза из Трећег и Четвртог енергетског пакета. Српска је већ ускладила своју легислативу са европским стандардима, што је препознато у Енергетској заједници и оцијењено као врло добра политика институција Српске. ФБиХ је то такође недавно урадила“, додао је Кошарац.
Кошарац је навео да је припремљен нацрт Интегрисаног енергетског и климатског плана за БиХ до 2030. године, који предвиђа поступну декарбонизују енергетског сектора, чиме би се, с једне стране, спровеле међународне обавезе из Уговора о успостави Енергетске заједнице, а са друге, водило се рачуна да снабдијевање грађана енергијом остане сигурно и поуздану, те да имају приступачну енергију.
„Опредијељени смо за провођење декарбонизације енергетског сектора и достизање критеријума карбонске неутралности до 2050. године. Основни приступ процесу декарбонизације проводи се поступним изласком из фосилних горива, те преласком на кориштење обновљивих извора енергије“, закључио је Кошарац.