Буде ли се процес против Милорада Додика одвијао онако како је замислила његова одбрана, биће то правосудни спектакл какав се ретко виђа – браниоци председника РС тврде да постоји опција да се, сем Кристијана Шмита, као сведоци одбране пред Судом БиХ у Сарајеву појаве и председници Србије и Хрватске, Александар Вучић и Зоран Милановић.
Уз ограду да то подразумева и обавезне консултације с председницима тих земаља, замисао одбране је вероватно да Вучић и Милановић кажу по неку реч у прилог суверенитету БиХ и компетенцијама које по том основу високи представник има по Дејтонском мировном споразуму.
Након најаве адвоката Анта Нобила да ће крунски сведок бити сам Шмит, могли су се чути коментари да (не)именовани супервизор има дипломатски имунитет, но Додиков бранилац Горан Бубић тврди супротно. „Шмита не штити Бечка конвенција. Ко му је дао агреман? Постоји само вербална нота амбасаде Немачке, непотписана”, навео је Бубић.
Он открива да у предмету који се пред Судом БиХ води против Додика и в. д. директора „Службеног гласника РС” Милоша Лукића за Кристијана Шмита за сада има 112 питања. „Шмит има само печат, јер нико разуман неће да стави потпис на ноту којом се обавештава Министарство спољних послова БиХ да он долази и то тако лукаво – у вези с питањем обезбеђења, а не у питањима именовања. Како може да га штити Бечка конвенција кад није службеник УН, а ни по Бечкој конвенцији о дипломатским односима?”, пита Бубић. Он је за телевизију Н1 рекао да Шмит, све и да има статус – нема имунитет од сведочења, али то, напомиње, треба да одобри поступајући суд.
Бубић верује да ће епилог процеса бити да ће председник РС бити ослобођен, а да ће „пред правосуђем БиХ бити процесуирани тужиоци”. Бубић је тужиоцима скренуо пажњу на то да би требало да знају шта је извор права, појаснивши да то не могу бити закључци непостојећег тела, него међународни уговор (Дејтонски мировни споразум), који не спомиње Савет за спровођење мира (ПИК), нити бонска овлашћења.
„Како се Тужилаштво позива на фалсификовану веб-страницу (ОХР-а) у којој се поздравља намера ПИК-а да високи представник, уместо тумача, доноси обавезујуће одлуке? Према почетном тексту бонских овлашћења у односу на председништво и на Савет министара – никад нико није поменуо Парламентарну скупштину БиХ, нити могућност да високи представник доноси законе. То је у неком периоду додато као фалсификат на веб-страници ОХР-а. И сада се тужиоци позивају на веб-страницу као извор права”, приметио је Бубић.
Подсећа на то да Устав РС прописује да се председник може опозвати само на начин на који је изабран, па указује на парадоксе у оптужници: „У једном почетном реду се тврди да је Шмит поништио та два спорна закона. Ако Тужилаштво признаје легитимитет Шмита и капацитете високог представника да буде законодавац, што одбрана апсолутно оспорава, онда након одлука Шмита немамо законе, ако их је поништио”, појаснио је Бубић и истакао да су то у том случају „мртви закони”, па пита могу ли се они оживети указима (због којих се суди Додику). „Ако би то било тачно – ту нема кривичног дела”, навео је Бубић. Суђење Додику изазива бројне реакције унутар Српске, где се овај поступак тумачи као бунт против „колонизатора”, али и као „покушај припреме за елиминацију Додика”. С тим у вези, некадашњи председник РС Драган Чавић је за Радио-телевизију РС рекао да „оваквог уплитања у унутрашња питања једне државе нигде нема”. „Имали сте рат у Авганистану, и кад је покушано да се наметне високи представник, тадашњи председник државе рекао је: ’Ако дође, биће убијен’. И низ других примера имате, али та функција успостављена је само у БиХ”, навео је Чавић.
Председник Владе РС Радован Вишковић верује би суђење Додику пред Судом БиХ због наводног непоштовања одлука Шмита, кога РС не признаје за високог представника, у неком следећем кораку „могло да се претвори у суђење Шмиту”.