1594 – Рођен је шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, чија је армија у Тридесетогодишњем рату нанијела низ пораза римокатоличким снагама њемачког цара Фердинанда ИИ Хабзбурга. У рату против Русије поставио је границу на Ладошком језеру, а пољску армију је потукао 1613, 1617. и 1629. и остварио доминацију Шведске на Балтику. Погинуо је новембра 1632. у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла армију њемачког генерала Албрехта фон Валенштајна.
1608 – Рођен је енглески писац Џон Милтон, један од највећих пјесника у свјетској литератури, изузетно образован, снажна личност високог морала и значајан мислилац. Послије погубљења краља Чарлса И 1649. сасвим се посветио политици и сем неколико сонета писао је само прозу, расправљајући о различитим политичким и вјерским питањима. Ослепио је 1652. а кад је монархија обновљена допао је затвора и изгубио већи дио имања и од тада до смрти вратио се поезији. Слијеп, сиромашан и разочаран спјевао је највећа дјела
1641 – Умро је фламански сликар Антон Ван Дајк, истакнути представник фламанске сликарске школе, на којег је снажно утицао Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио.
1824 – У перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара и државника Симона Боливара поразиле су шпанску армију у бици код Ајакуча у Перуу.
1887 – Рођен је Драгојло Дудић, организатор устанка у Другом светском рату у западној Србији 1941. Члан КПЈ постао је 1920. У јулу 1941. формирао је Колубарску чету, потом је постао командант Ваљевског одреда. У новембру 1941. изабран је за предсједника Главног одбора Србије. Погинуо је крајем 1941. Његов „Дневник“ важно је свједочанство о првим мјесецима устанка у Србији, објављен је 1945.
1905 – У Француској је озакоњено одвајање државе и цркве. По степену секуларизације Француска је изузетак и данас, осим бивших (и садашњих) комунистичких земаља.
1914 – Рођена је Љубица Цуца Сокић, сликарка, посљедња велика српска умјетница из генерације која је између два свјетска рата увела српску уметност у токове париске интимистичке школе. Била је професор на Академији ликовних уметности од 1948. до 1972. Редовни члан САНУ постала је 1979.
1916 – Рођен је амерички филмски глумац руског порекла Ишур Данијелович, познат као Кирк Даглас, који се прославио улогама нервозних, амбициозних и грубих типова. Филмови: „Младић с трубом“, „Спартак“, „Шампион“, „Стаклена менажерија“, „Град илизија“,“Жеђ за животом“, „Детективска прича“.
1921 – Умро је српски биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. У родном Шапцу завршио је гимназију, а Велику школу у Београду. Проучавао је флору Србије, Бугарске, данашње Македоније и Босне и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.
1929 – Рођен је амерички филмски режисер и глумац Џон Касаветес, водећи представник „њујоршке школе“, независне продукције која се критички интонираним филмовима супротстављала холивудским стандардима. Филмови: „Злочин на улицама“, „Убице“, „Дванаест жигосаних“, „Розмарина беба“, „Фурије“, „Зашто сте ме осудили на живот“, „Сјенке“, „Сувише касни блуз“, „Лица“, „Мужеви“, „Мини и Московиц“, „Жена под утицајем“, „Глорија“, „Љубавни поток“.
1941 – Кина је у Другом свјетском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.
1961 – Афричка држава Тангањика стекла је независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом, а истог дана 1962. постала је република. Убрзо, 1964. године, Тангањика ће са суседним Занзибаром образовати Танзанију.
1985 – Бивши председник Аргентине генерал Хорхе Видела осуђен је на доживотну робију због отмица, мучења и убиства око 9.000 људи током „прљавог рата“ који су против градске гериле и политичких противника од 1976. до 1982. водиле три војне хунте. На исту казну осуђен је члан војне хунте адмирал Емилио Масера, а Виделин насљедник генерал Роберто Виола на 17 година затвора.
1985 – Генерална скупштина Уједињених нација једногласно је прихватила резолуцију којом су сви акти тероризма осуђени као криминал.
1990 – У Пољској је прве слободне изборе за предсједника добио бивши вођа синдиката „Солидарност“ Лех Валенса.
1991 – Лорд Питер Карингтон у договору са председницима свих шест југословенских република одлучио је да се Хашка конференција („Конференција о Југославији“) – настави, пошто је претходно Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник Робер Бадентер, оцијенила је „да је Југославија земља у нестајању“.
1992 – Свјетска фудбалска федерација приклонила се санкцијама против СРЈ и обавестила Фудбалски савез Југославије да репрезентација СРЈ неће моћи да учествује у квалификацијама за свјетско првенство у САД 1994.
1994 – Партија „Шин фејн“, политичко крило терористичке Ирске републиканске армије, први пут је послије више од 70 година отпочела мировне разговоре с британском владом.
1996 – УН су одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на свјетско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990.
2005 – Један од главних симбола и атракција Лондона – црвени двоспратни аутобус „рутмастер“, са стајаћом платформом и кондуктером, познатији као „Даблдекер“, кренуо је са станице „Марбл Арч“ на своју посљедњу вожњу на редовној линији број 159 и заувијек отишао у прошлост.