Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају Свету Великомученицу Екатерину Александријску, ранохришћанку мученицу, светитељку и заштитницу љубави са краја трећег века.
У црквеном календару овај дан је означен црним подебљаним словом.
Према предању, цар Максенције је једном приликом позвао 50 мудраца и организовао расправу у којој би се расправљало о вери. У тој расправи ова светитељка је однела победу, а цар Максенције је за казну наредио да се свих 50 мудраца спале.
Пред саму смрт, на Екатеринин наговор, ови мудраци су се исповедили и примили хришћанство.
Екатерина је била мучена и убијена у својој 18. години, 24. новембра 305. године. Верује се да је приликом погубљења, из њеног тела тада уместо крви потекло млеко.
У једној визији Исус Христ јој је поклонио прстен, те је она то протумачила као знак да свој живот треба да посвети Богу. Тај прстен и данас стоји на њеној руци.
Била је веома образована, и врло добро је познавала грчку филозофију, реторику, медицину и логику, а уз то и врло пријатне спољашности.
Њене мошти чувају се на Синају. Крајем XИВ века игуман тог манастира био је Србин, Јоаникије.
Православна традиција каже да постоји веровање да се овој светитељки моли онај ко жели да упозна љубав свог живота. Потребно је молити се сваке вечери током 40 дана и жеља ће бити испуњена.
