Недавно је, по налогу предсједника Џозефа Бајдена, америчка администрација скинула ознаку тајности са низа докумената о убиству предсједника САД Џона Кенедија, али ови документи ни на који начин нису довели у питање званичну верзију, према којој је 35. предсједника 22. новембра 1963. у Даласу убио „усамљени стријелац“ Ли Харви Освалд.
Предсједник Бајден је одбио да скине ознаку тајности са 515 докумената, како би се „спријечило наношење штете војним снагама, обавјештајним операцијама, снагама реда и спољној политици.“
Недуго потом је, у веома гледаној емисији на телевизији „Фокс њуз“, популарни водитељ Такер Карлсон, позивајући се на извор на „високом нивоу“, изнио тврдњу да је Централна обавештајна агенција (ЦИА) имала пресудну улогу у убиству бившег предсједника САД. То није први пут да се за овај злочин оптужује ЦИА.
„ЦИА је била умијешана у убиство предсједника Кенедија“, саопштио је Карлсонов извор. „Ово је потпуно другачија земља од онога што смо мислили да јесте. Све је лаж.“
Мистериозне околности убиства
Подсјетимо се на неке чињенице о председнику САД Џону Кенедију. Крајем 1963. Кенеди је започео са кампањом за изборе 1964. Посебну важност у његовој кампањи требало је да има амерички југ, гдје је имао најнижи рејтинг.
У Далас, у Тексасу, допутовао је 22. новембра. У отвореном аутомобилу налазили су се, поред предсједника Кенедија, и Џон Конели, гувернер Тексаса и њихове супруге. Током вожње улицама убијен је хицима из ватреног оружја.
Према резултатима истраге, испаљена су три метка, од којих је први ранио Конелија, а два су погодила предсједника Кенедија. Пола сата касније, 35. предсједник САД проглашен је мртвим.
Фактички одмах је објављено да је убиство извршио извјесни Ли Харви Освалд. Два дана касније, Освалда је у подруму полицијске станице убио власник ноћног клуба Џек Руби, што је забељежено камерама. Шта је власник ноћног клуба радио наоружан у локалном затвору? И Руби је убрзо умро под мистериозним околностима, наводно од рака плућа, у јануару 1967.
Освалд, контроверзна и сумњива личност, био је припадник војске САД, имао је контакте са кубанским емигрантима, неко вријеме је боравио у Совјетском Савезу, гдје се оженио, да би се затим вратио у САД. Поједини истраживачи тврде да је Освалд био агент ЦИА.
Одмах по убиству, у САД су се појавиле сумње у званичну верзију.
Из тог разлога, нови председник Линдон Џонсон је образовао председничку Воренову комисију, која је требало да истражи убиство. Комисија је потврдила да је убица био Освалд, који је деловао „сасвим сам“, чиме је случај званично закључен.
Око 50 одсто Американаца данас не верује у званично потврђену верзију Кенедијевог убиства.
Влада у влади, која исмијева саму идеју демократије
О Кенедију је у међувремену створена „гламурозна представа“, својеврсни „мит о најмлађем америчком предсједнику.“
Као предсједник, Кенеди се није показао нарочито успјешним. Током његовог мандата догодила се инвазија на Кубу, из априла 1961, и подизање Берлинског зида. Када је дошао на власт, у Вијетнаму је било око хиљаду Американаца, током његовог мандата америчко ангажовање је прерасло у Вијетнамски рат.
Међу његове неуспјехе убрајају се и разорне ваздушне кампање у Индокини, посебно у Лаосу. Кубанска криза је започела инсталирањем америчких ракета у Турској, на шта је СССР одговорио слањем ракета за Кубу.
О „узорном породичном животу“ предсједника довољно говоре афере са глумицама Мерлин Монро или Анитом Екберг. Чињеница да су Бијелу кућу његовог времена описивали као Камелот, дворац морално неупитног, митског краља Артура, данас дјелује као неукусна шала.
После Кубанске кризе, најтежег момента Хладног рата, Кенеди је, према неким индицијама, желио смиривање трке у наоружању и нормализацију односа са СССР-ом. То је могао да буде довољан разлог да се жестоко замјери обавјештајним службама и моћницима из војно-индустријског комплекса.
Како је закључио Карлсон: „Унутар америчке владе постоје снаге које су потпуно ван демократске контроле, много моћније од изабраних званичника који их, наводно, надгледају.“
Заправо, како тврди овај новинар, ЦИА представља „владу у влади, која исмева саму идеју демократије“. Ове снаге које дјелују из сенке „могу да сакрију и своје саучесништво у убиству предсједника“, додао је Карлсон. „Односно, оне могу да ураде шта год пожеле.“
