Украјински председник је јавно поручио првом човеку војске, али и осталим командантима на ратишту, да скину униформу ако хоће да се баве политиком
После више од годину дана украјински председник Володимир Зеленски први пут је јуче јавно признао да постоји сукоб с главнокомандујућим Оружаних снага, Валеријем Залужним. Навео је и разлог: политичко деловање генерала. У интервјуу за британски „Сан он је јавно позвао Залужног и украјинске генерале да се не баве политиком јер то урушава јединство нације.
Кап која је прелила чашу за Зеленског био је недавни интервју Залужног за британски „Економист”, у којем је он практично признао неуспех контраофанзиве на југу и општи застој тренутне ситуације на фронту за обе стране. Зеленски је, међутим, одбацио његову сугестију да су војне операције украјинских снага запале у ћорсокак.
Али то је само последње неслагање главнокомандујућег и председника, који и сам зна да ситуација на фронту није обећавајућа. Истовремено је сигуран да генерал не би јавно саопштавао такве ствари да нема подршку утицајних савезничких кругова. У нестабилној ситуацији, у којој је доведена у питање даља америчка помоћ Украјини, Зеленски исправно осећа да би крај рата значио и крај његове политичке каријере. Речи Залужног су с најмеродавнијег места довеле у питање даље губљење људства и у делу вашингтонске администрације оснажиле питања докле би требало финансирати овај рат. Излазна стратегија је да се договори примирје док се не обнове ресурси: војни, финансијски, као и у људству.
Уз популарност коју ужива међу Украјинцима, Залужни, који би по дужности коју обавља требало да форсира рат, испоставља се у овој ситуацији као глас разума. И то није први пут. Прошле године такође није био сагласан с неким одлукама Зеленског о акцијама на терену, јер је сматрао да би оне проузроковале велике људске губитке. У међувремену, како је његов утицај растао, покренута је истрага о томе ко је крив за руско брзо заузимање југа Украјине на почетку рата. Залужни није званично оптужен, али је саслушан у вези с том темом.
Али популарност генерала међу Украјинцима је чак и мањи проблем за Зеленског, јер би на изборима, који би требало да буду одржани у марту идуће године, током ванредног стања имао широке механизме да сузбије свог политичког противника. Ванредно стање је почетком овог месеца продужено до 14. фебруара идуће године и проглашена је општа мобилизација. Већи проблем за украјинског председника је што Залужни ужива снажну подршку дела америчке администрације, што га чини најопаснијом алтернативом у предстојећој политичкој замени на месту првог човека Украјине.
Зато је Зеленски сада јасно рекао да свако има право да се бави политиком, али да онда не може да ратује. „Ако управљате ратом, мислећи на то да ћете се сутра бавити политиком и изборима, онда се у ономе како говорите и шта радите на првој линији понашате као политичар, а не као војник”, рекао је Зеленски и додао да „уз све поштовање према генералу Залужном и свим командантима који су на ратишту – мора да постоји апсолутно разумевање хијерархије”.
Зеленски осећа да је дошао преломни тренутак за Украјину, али и за његову политичку каријеру. Ако је америчка финансијска и војна помоћ на измаку, а јесте; ако је украјински рат изгубио значај у односу на рат на Блиском истоку, а јесте – онда више не функционише уходана стратегија непрекидног изнуђивања да би све очи остале упрте у Кијев. Зато је Зеленски у истом интервјуу најавио да Украјина неће настојати да с Русијом склопи мир по сваку цену.
Преговарати сада с Русима значило би пристати на оно што се све учесталије провлачи као неформални предлог: да Кијев пристане на губитак Крима и територија које су под руском контролом у замену за неке безбедносне гаранције. А ти преговори се не воде између Кијева и Москве, него између Москве и Вашингтона, и укључиваће и друга кризна подручја. Зеленски сада храбро игра на све или ништа. Он још инсистира на повратку на границе из 1991. године, иако би то према садашњем стању на терену значило још пет година рата с неизвесним крајем.
Украјински председник верује да ће Русија још дуго наставити с покушајима офанзивних акција и да се то може зауставити тек „након што је САД и Кина зауставе”. Према његовим речима, „мора доћи тренутак” када ће кинеске и америчке власти извршити притисак на Москву и онда ће размишљати о заустављању непријатељстава.
Одлагање тих преговора уз очекивање украјинског напретка на фронту и достизања боље преговарачке позиције сада је приоритет за Зеленског, али је, по свему судећи, из америчке перспективе то време прошло. Њима је сада потребан предах, замрзавање ситуације на достигнутим линијама, како би се фокусирали на Блиски исток и Кавказ и Русију приморали да се бави кризама на више фронтова. Чак и кад би била реална и изводљива стратегија Зеленског да Вашингтон придобије Пекинг на своју страну – то би за Украјину значило превише времена, које ни њој ни актуелном председнику не иде наруку.
