Патријарх српски господин Павле преминуо је на данашњи дан, 2009. године. Сахрањен је у манастиру Раковица, у Београду, уз присуство највиших државних функционера, црквених великодостојника и више стотина хиљада грађана.
Патријарх српски господин Павле преминуо је на данашњи дан, 2009. године. Сахрањен је у манастиру Раковица, у Београду, уз присуство највиших државних функционера, црквених великодостојника и више стотина хиљада грађана.
Рођен је у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији, 11. септембра 1914. године, као Гојко Стојчевић. Будући поглавар Српске праволсавне цркве, и омиљени српски патријарх Павле, на место патријарха ступио је 2. децембра 1990. године, као 44. врховни поглавар у историји.
Бавио се и научним радом и био добитник многобројних одликовања.
У јануару 2002. године, током посете Русији, уручене су му награде Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда светог апостола Адреја првозваног. Председник Србије и Црне Горе Светозар Маровић одликовао га је Орденом Немање првог степена, у септембру 2004. године.
Поводом дана државности Србије, 15. фебруара 2007. године, Александар Други Карађорђевић му је доделио Орден Карађорђеве звезде првог степена. Орден је у његово име примио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Године 2009. је примио руски орден Достојанство због “значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли”.
Народ, који се нада да ће патријарх Павле, бити проглашен за свеца, памти га као скромног човека, а свакодневно се цитирају његове мудре речи. Ово су само неке од њих.
„Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи, и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.“
„Чувајмо се нељуди али још више да ми не постанемо нељуди.“
„Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.“
„Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.“
