Бројне локалне заједнице у Српској, поготово мање због мањка прихода од ПДВ-а ову буџетску годину ће завршити у дефициту, открива KАПИТАЛ дивиденда.
С обзиром на то да приходи од ПДВ-а чине и до двије трећине буџета мањих локалних заједница, оне то нису могле да надомјесте изворним приходима, па су присиљене да врше ребалансе буџета наниже или да годину заврше са буџетским дефицитом.
Начелник Лопара Радо Савић (СДС) каже за KАПИТАЛ да је ова општина почетком априла имала око 160.000 КМ мање прихода, а да је крајем октобра мањак износио 122.000 КМ.
„Буџетска година за мање и руралне општине је јако тешка. Локалне заједнице као што је наша немају много могућности за повећање изворних прихода, поготово зато што је Влада током пандемије укинула неке таксе. То је тада урађено како би се помогло грађанима, али сада због тога имамо мањак изворних прихода. Све су прилике да ћемо ребалансом смањити овогодишњи буџет“, каже Савић.
Његов страначки колега и први човјек Сокоца Милован Бјелица каже да већ сада са сигурношћу може рећи да ће на крају године имати 400 до 500 хиљада мањка прихода од ПДВ-а које не може надомјестити.
„То се не може намирити, поготово зато што скупштинска већина одбацује све моје приједлоге којима би се могао бар дјелимично смањити дефицит. Мораћемо урадити ребаланс и смањити бројне буџетске ставке, јер једноставно немамо могућност да из изворних прихода намиримо тај мањак“, каже Бјелица за KАПИТАЛ.
И начелник Козарске Дубице Раденко Рељић (СНСД) признаје да ће његова локална заједница годину завршити у дефициту.
„Ми имамо мањак прихода од око 800 хиљада КМ и сигурно нећемо до краја године успјети да намиримо тај мањак. Направићемо ребаланс како не би били у буџетском дефициту, али у суштини ћемо годину завршити у дефициту“, каже Рељић.
С друге стране, градоначелник Лакташа Мирослав Бојић (СНСД) каже да ће његова локална заједница годину завршити са око 700-800 хиљада марака прихода од ПДВ-а мање него прошле године, али да неће завршити у дефициту.
„Захваљујући повољном инвестиционом амбијенту и захукталој станоградњи успјели смо из изворних прихода да надомјестимо тај мањак. У припреми је ребаланс буџета у којем ћемо извршити алокацију неких средстава, али крај године нећемо дочекати у дефициту. Вјероватно ћемо имати и суфицит“, каже Бојић за KАПИТАЛ.
И начелник Челинца Владо Глигорић (СНСД) каже да ће успјети да надомјесте мањак прихода од ПДВ-а и да годину сигурно неће завршити у дефициту.
„У току је израда ребаланса, али повећањем прихода од пореза на непокретности и других директих прихода, као и рационалнијом расподјелом, успјећемо да извршимо буџет, а вјероватно на крају године имати и вишка средстава“, каже Глигорић.
Подсјећамо, KАПИТАЛ је почетком априла објавио да ће општине и градови у Српској због отплате спољног дуга РС ове године добити 30 милиона марака мање прихода од УИО БиХ.
Пошто се по закону прво отплаћује спољни дуг, а преостала средства иду у буџете ентитета и локалних заједница, смањење прихода локалних заједница није резултат пада укупних прихода од индиректних пореза, јер ти приходи стално расту, већ резултат раста годишње отплате спољног дуга РС.
То најбоље илуструју званични подаци који кажу да је на почетку владавине СНСД-а 2007. године висина спољног дуга РС била у висини од седам одсто укупних прихода од ПДВ-а који припадају Српској.
Колико се тај однос промијенио свједочи податак да је ове године планирани приход од УИО око 1,9 милијарди КМ, док за отплату дуга РС иде 1,2 милијарде КМ.
