Коришћење негативних емоција у сврху постизања бољих резултата једна је од најбољих техника каналисања осећања. До оваквог закључка су дошли научници са једног универзитета у САД, који сугеришу да бес и љутња у нама имају велику покретачку моћ.
Бес има покретачку енергију и чини да будемо упорнији
Живимо у друштву које диктира своја правила. Правила у којима је јавно показивање емоција неретко предмет осуда, подсмеха и других неадекватних реакција. Стога смо научени да их задржавамо за себе и потискујемо када год је то могуће, само како бисмо заштитили сопствено „ја“.
Међутим, потискивање емоција у одређеним приликама може бити потпуно погрешно, будући да негативне емоције могу бити одличан покретач. Једна од таквих ситуација је када се нађемо пред неким тешким задатком.
„Наши налази показују да бес повећава напор да се постигне жељени циљ, што често резултира и већим успехом“, објаснила је доктор Хедер Ленч, ауторка студије. „Коришћење негативних емоција као алата може бити посебно ефикасно у неким ситуацијама.“
Бес има велику покретачку моћ
Негативне емоције попут беса имају велику покретачку моћ, а до овог закључка су научници тексашког универзитета дошли захваљујући низу експеримената у којима је учествовало више од хиљаду људи. Испитаници су стављани у различите ситуације које изазивају широк спектар емоција, од оних позитивних попут радости и изненађења, преко неутралних, као што је то равнодушност, па све до негативних, односно беса и љутње.
Након тога, свако од учесника експеримента би добијао по један тежак задатак – да реши мозгалицу, низ анаграма или да пређе захтеван ниво у видеоигрици у којој избегава заставице, а њихов учинак је након тога анализиран и довођен у везу са претходно проживљеним емоцијама.
Када смо бесни постајемо упорнији
На велико изненађење научника, испитаници који су претходно доживели негативне емоције су показали далеко боље резулате приликом решавања задатака. Међутим, повезаност овог типа није постојала код испитаника којима су дати задаци који су за њих били недовољно комплексни и изазовни.
Псилолози су навели да би једино објашњење за овакве резултате могло да се повеже са тиме да се, у тренуцима када смо бесни, у нама јавља и већа упорност која је врло слична инату да истрајемо у ономе што радимо.
„Овај образац може указивати на то да је физичко узбуђење било од користи у постизању резултата у игри, јер су испитаници били много бољи у условима љутње у поређењу са тужним и неутралним условима“, појаснили су научници.