Бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић оцијенио је да је оснивање Скупштине српског народа у БиХ прије 32 године био историјски чин, те да је сада важно очувати имовину, као и јединство око кључних националних питања и окупљање око институција на челу са предсједником Српске.
За садашње и будуће генерације, истакао је Калинић, треба да важи само једна поука – никада не бисмо створили Републику Српску да у кључним моментима њене историје нисмо показали јединство, храброст и јасну визију шта желимо.
– Зато је данас, осим бескомпромисне борбе да сачувамо имовину, изузетно важно и да око кључних националних питања будемо јединствени и окупљени око институције предсједника Републике и Народне скупштине и наших представника у највишим тијелима БиХ и заједно са њима сачувамо оно што је уз велике жртве створено – навео је Калинић, који је и посланик првог сазива Скупштине српског народа у БиХ.
Калинић напомиње да је прије 32 године у Сарајеву основана Скупштина српског народа у БиХ, што се дешавало у тренутку распада бивше СФРЈ, а након слома Савеза комуниста као водеће политичке снаге и неуспјеха реформиста Анте Марковића да сачувају Југославију.
– Са ове дистанце гледано, оснивање Српске скупштине био је историјски и по много чему јединствен одговор српских посланика у тадашњој Скупштини СР БиХ на једнострану и од Запада подстакнуту и подржану одлуку Муслимана и Хрвата да се БиХ /пратећи тренд Словеније и Хрватске/ отцијепи из тадашње Југославије и једнострано прогласи независност – рекао је Калинић.
У овом историјском потезу, навео је он, незамјењива је била предводничка улога тадашњег СДС-а.
– Али, значајну снагу српском јединству тога времена дали су и српски посланици из других политичких партија, а прије свега Срби реформисти који су схватили да не могу бити мимо судбине свога народа и тешких искушења која га чекају пред надолазећим трагичним ратним догађајима – рекао је Калинић, који је у то вријеме био шеф Посланичког клуба реформиста.
Према његовим ријечима, остало је забиљежено да су тада сви српски посланици одбили такозвану Декларацију о независности БиХ коју су предложили СДА и ХДЗ /увезаних застава/ и напустили скупштинске клупе.
Он додаје да је новоформирана Скупштина српског народа убрзо донијела одлуку о плебисциту који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године и на којем се огромна већина Срба у БиХ /98 одсто/ изјаснила за останак у крњој Југославији.
– Иста Скупштина је 9. јануара 1992. године донијела још једну историјску одлуку – прогласила је Републику Српску. Муслиманске и хрватске политичке партије у тада већ крњој Скупштини БиХ расписују референдум о независности БиХ који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Западни моћници су тај референдум квалификовали као грађански, што је ноторна лаж – навео је Калинић.
Истина је, наглашава он, да је огроман број Срба бојкотовао тај референдум, па је то уствари био муслиманско-хрватски референдум.
Према његовим ријечима, јасно је да је Република Српска настала у миру и да су Срби понајмање жељели још један ратни сукоб.
– Зато је и те како важно да се са дужним поштовањем сјећамо свих оних посланика и чланова првих влада Републике Српске, као и наших бораца и мученика који су створили темеље, а њихови насљедници наставили су да изграђују ову нашу српску државу. Асоцијација „Ствараоци Републике Српске“ којој припадају и први посланици наставља да његује културу сјећања на стварање Српске и наредних дана и мјесеци низом догађаја ће обиљежити и 24. октобар 1991. године као и све друге важније датуме након њега – поручио је Калинић.
Народна скупштина формирана је у Сарајеву на данашњи дан прије 32 године као Скупштина српског народа у БиХ.
На тој првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији.
Посланици Народне скупштине су 9. јануара 1992. године усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике.
Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.
