Црна Гора ће крајем наредне седмице добити прво председника парламента у лику лидера Нове српске демократије Андрије Мандића, а потом и председника владе, челника Покрета „Европа сад” Милојка Спајића. Спајић ће бити премијер 44. владе, а Мандић први председник парламента од 1941. године који се изјашњава као Србин.
Док се приводе крају договори око састава новог кабинета и немалог броја служби које ће га опслуживати (политички споразум о формирању потписали су представници 11 политичких субјеката), Уједињена Црна Гора (УЦГ) саопштила је да ће подржати избор скупштинског руководства, док ће наредних дана органи партије одлучивати о подршци новој влади.
Председник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић јавно је поручио мандатару да „не зна и не уме да одговори да ли је УЦГ део већине, јер то не може да зна док га о томе Спајић не обавести”. УЦГ је на изборима наступио с ПЕС-ом и има једног посланика у парламенту.
„Скупштинске већине потребне за деблокаду правосуђа тренутно нема у предложеној већини, а да ли ће се ту нешто променити до седнице на којој ће се бирати влада зависи од мандатара Милојка Спајића”, саопштио је посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин.
Поручио је да ће УЦГ подржати избор скупштинског руководства, јер се „од почетка борио за основне принципе демократије и парламентаризма, који овај избор и подразумевају”.
За избор врховног тужиоца и седмог судије Уставног суда, али и измене и допуне Закона о избору одборника и посланика, неопходна је подршка већине од најмање 49 посланика.
Нову владу требало би да формирају Покрет „Европа сад” (ПЕС), чији је лидер Милојко Спајић мандатар, Нова српска демократија (НСД), која председника партије Андрију Мандића делегира за председника парламента, Демократска народна партија (ДНП), Социјалистичка народна партија (СНП), Албански форум, Албанска алијанса, Демократска Црна Гора (Демократе) чији су највећи партијски органи прихватили споразум о формирању нове власти.
Још се, сазнаје „Политика”, иза затворених врата преговара с Бошњачком странком, која не жели да изневери вишедеценијско учешће у власти, односно владама Мила Ђукановића. Уколико би њени представници пристали да буду део Спајићевог тима била би у парламенту обезбеђена већина за избор врховног тужиоца и седмог судије Уставног суда, али и за измене и допуне Закона о избору одборника и посланика.
Осим усвајања бројних закона, од нове владе се очекује да побољша животни стандард грађана. А да ли ће Спајић поновити идеје и обећања из прокламованог програма „Европа сад”, сазнаће се крајем наредне седмице из експозеа мандатара, који грађани с нестрпљењем очекују.
