На националној руској телевизији НТВ по први пут је приказан прилог страшног покоља у Старом Броду и Милошевићима који се десио током прољећа 1942. године над српским цивилима.
Усташе су у покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи је извршено на српски празник Младенце 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. Извршилац злочина је била Црна Легија под командом Јуре Францетића, у којој је било и локалних муслимана. Учествовале су и снаге муслиманске тадашње милиције. Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.
Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске милиције. У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали дјецу у воду.
У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. Освештано је од стране митрополита дабробосанског Николаја и владике милешевског Филарета. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године на иницјативу протојереја ставрофора Драгана Вукотића започета је градња спомен капеле и звонаре.
Као знак сећања на ове српске мученике 7. септембра 2019. године је у Старом Броду освештан Спомен-музеј за који је пројекат урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а уз финасијску помоћ ктитора Миодрага Давидовића Спасоја Албијанића.
Прилог од четири минута погледало је више од 15 милиона гледалаца и згрозило се на стравични злочин, али и на осам деценија заташкавања геноцида над Србима. Злочинци никада нису одговарали, а малобројни свједоци који су чудом преживјели нису, нажалост, дочекали правду за злочине Црне Легије у којима су биле и њихове комшије.
Да ни једна истина, а ни догађај није остао сакривен и да се ни након скоро једног вијека објелодани доказ је и интересовање руских медија и прилог који је како нам је потврђено скренуо пажњу јавности на истоку о геноциду над Србима и њиховој и даљој борби да докажу да се уз помоћ страних ментора са запада покушава да извршити замјена теза – жртва да постане злочинац, а злочинац да буде жртва, баш као и у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату, што се још покушава.
Најаву и прилог из Централног дневника погледајте у прилогу:
