1684 – Умро је француски писац Пјер Корнеј (Пиерре Цорнеилле), песник моралне величине и патриотског и епског заноса, један од најзначајнијих представника француске класичне трагедије („Сид“, „Хорације“, „Сина“, „Полиект“).
1754 – Рођен је Павле И Петровић Романов, руски цар (1796-1801), син и наследник Катарине Велике. Из страха пред продором идеја Француске револуције, владавину је штитио репресијом и терором, а 1798. приступио је „Другој коалицији“ (са Енглеском и Аустријом) против Наполеона. Убијен је 1801. у завери дворских официра.
1878 – У Нишу је отворена прва гимназија, а прве школске године је уписано 49 ученика.
1892 – Рођена је српска књижевница и класични филолог Аница Савић-Ребац, професорка Универзитета у Београду („Проблеми античке естетике“, „Античка демократија и социјални проблеми“).
1904 – Рођен је амерички пијаниста руског порекла Владимир Хоровиц (Хороwитз), један од највећих мајстора клавира у историји музике. СССР је напустио 1925, а када се први пут вратио 1986. доживео је тријумф на концертима у Москви и Лењинграду.
1910 – Јапан је извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.
1914 – Турска је као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.
1918 – Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом (Тхомас Едwард Лаwренце), познатим као Лоренс од Арабије, Арапи су уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.
1924 – Радио Београд је почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић су са предајника у Раковици емитовали и концерте уз учешће певача Београдске опере. У знак сећања на прво емитовање, 1. октобар је установљен као дан РТВ Србије.
1926 – У Београду је отворена пијаца на Зеленом венцу.
1928 – У СССР-у је проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.
1938 – Немачка армија је ушла у Чехословачку и окупирала Судете након Минхенског споразума Немачке са Великом Британијом и Француском.
1943 – Савезници су после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.
1946 – Међународни војни суд у Нирнбергу је 22 званичника нацистичке Немачке прогласио је кривим за ратне злочине у Другом светском рату. На смрт је осуђено 12, тројица на доживотни затвор, а остали на казне од 10 до 20 година затвора.
1949 – У Пекингу је проглашена Народна Република Кина на челу са Мао Цедунгом. За првог премијера и министра спољних послова постављен је Чу (Џоу) Енлај.
1957 – Умро је српски биолог и физиолог Иван Џаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, који је истраживањима физиологије дубоко охлађеног организма стекао светски реноме.
1979 – Зона Панамског канала је после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.
1982 – Лидер Хришанско-демократске уније Хелмут Кол (Кохл) постао је шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита (Сцхмидт).
1988 – Умро је српски и југословенски филмски глумац Павле Вујисић, који се прославио у многобројним филмовима и телевизијским серијама („Шешир господина Вујића“, „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“, „Парче плавог неба“).
1988 – Михаил Сергејевич Горбачов је постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов је био и последњи лидер Совјетског Савеза.
1989 – Данска је као прва земља у свету дозволила брак хомосексуалаца.
1996 – Савет безбедности УН укинуо је економске санкције СР Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.
1997 – Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти су захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.
1999 – У Београду је умро доајен београдске оперске сцене, првак Опере Народног позоришта Мирослав Чангаловић.
1999 – Руске снаге ушле су у Чеченију након што су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана.
2000 – Широм Србије настављени су протести грађана због непризнавања победе кандидата Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на председничким изборима у СР Југославији. Јаке полицијске снаге ушле су у рудник Колубара у покушају да спрече штрајк рудара.
2003 – На парламентарним изборима у Руанди победила је партија Патриотски фронт Руанде, председника Пола Кагаме (Паул Кагаме’с). То су били први вишестраначки избори у Уганди од 1962. године, када је земља престала да буде белгијска колонија.
2006 – У Босни и Херцеговини одржани општи избори, шести по реду откако је у овој земљи окончан грдајански рат У Аустрији одржани парламентарни избори У Мађарској одржани локални избори Одржани локални избори у седам општина у Србији.
2012 – На парламентским изборима у Грузији победила је коалиција „Грузијски сан“ Биџина Иванишвилија и преузела власт од партије дотадашњег председника Михаила Сакашвилија „Јединствени национални покрет“.
2012 – Почео попис пољопривреде Србије, први након 1960. године.
2013 – У Босни и Херцеговини почео попис становништва, први после 22 године.
2015 – Тринаест убијених, седам рањених, биланс је оружаног напада 26-огодишнег младића на колеџу Умква (Умпqуа Цоммунитy Цоллеге) у америчкој северозападној држави Орегон.
2017 – У Каталонији, једној од седамнаест шпанских аутономних регија, одржан је референдум на који је изашло 42,3 одсто од 5,34 милиона Каталонаца с правом гласа, од којих је за независност од Шпаније гласало је 2,26 милиона. Шпанске полиција затворила је 440 бирачких места уз употребу силе при чему је повређено око 880 грађана и полицајаца.
2018 – Преминуо је великан француке шансоне Шарл Азнавур (Цхарлес Азнавоур). Током седам деценија каријере, компоновао је 1.000 песама, а продато је више од 100 милиона носача звука с његовим песмама. Глумио је у више од 60 филмова.