Чак две трећине светске популације живи у земљама које су одбиле да уведу санкције Москви, указује директорка италијанског Института за међународне послове Натали Точи и додаје да се геополитички раскол око сукоба у Украјини појавио и на недавном самиту Г20 у Индији, када су чланице ове групе могле да постигну консензус само о „разводњеној изјави без помињања агресије Русије“.
Термин „Глобални југ“ се, како Точијева указује у ауторском тексту за „Гардијан“, изненада појављује на готово сваком скупу на Западу, али се све више користи на Југу.
„Рат у Украјини је приморао Запад да престане да игнорише Глобални југ. Руска инвазија је изнела на површину нагомилани глобални бес и огорченост према европским земљама и САД, било због векова колонијализма и неоколонијалне праксе, или због двоструких стандарда које западне земље тако често показују према кршењу права и закона у различитим деловима света“, истиче Точијева, додајући да Глобални југ чине земље које деле осећај да њихов независни глас треба да се чује, а не да их обликује Запад.
Ауторка подсећа да ове државе граде и шире своје организације (попут БРИКС-а) и заузимају јаче позиције, тако да Економска заједница западноафричких држава „иде толико далеко да предлаже војну интервенцију као одговор на пуч у Нигеру“.
„Они желе да буду виђени као међународни градитељи мира: афрички лидери, укључујући оне из Јужне Африке, Египта, Сенегала, Републике Конго, Замбије и Уганде, путовали су у Кијев и Москву да инсистирају на миру и наставку извоза житарица, док је Саудијска Арабија угостила представнике више од 40 земаља у Џеди како би разговарали о принципима за окончање руске инвазије“, наводи Натали Точи.
Због све већег значаја Глобалног југа у међународним односима, и Запад обраћа већу пажњу него раније на овај део света.
Међународни монетарни фонд предвиђа да ће Азија ове године покретати 70 одсто глобалног раста, при чему ће само Индија и Кина покривати око половину укупног раста.
Земље на „моћном југу“ одређују своју улогу у свету кроз дипломатију, и мулти-усклађеност“ у различитим организацијама.
Индија је, на пример, чланица БРИКС-а, али и Квада (са Јапаном, САД и Аустралијом). У жељи да буде лидер Глобалног југа, Г20 је позвао Афричку унију у групу. Саудијска Арабија је управо потписала уговор о приступању БРИКС-у, а преговара са Вашингтоном о ојачаном безбедносном партнерству и нормализацији веза са Израелом. Турска је савезник НАТО-у, али је очувала јаке односе са Русијом и настоји да оживи договор о житу из којег се Москва повукла.
„Земље на Глобалном југу ће играти све важнију улогу у декарбонизацији глобалне економије, с обзиром на њихов удео у критичним природним ресурсима. Европа увози већи део свог литијума и кобалта из Чилеа и Демократске Републике Конго, док Кина готово да има монопол на вађење, прераду и производњу много важнијих минерала“, пише Точијева.
Сукоб у Украјини ће се у једном тренутку завршити, али, како указује она, буђење геополитичке моћи јужне хемисфере није пролазан тренутак.
„Неки верују да је рат учинио међународне односе напетијим и конфликтнијим. Не слажем се: рат је дозволио да фосилизоване љутње испливају на површину. Ово можда неће нужно довести до лакших односа у будућности, али до искренијих можда хоће“, закључује директорка италијанског Института за међународне односе.
