На Војничком гробљу Нови Зејтинлик данас су сахрањени посмртни остаци некадашњег заточеника логора „Силос“ Јадранка Главаша, који је убијен батинама на Игману у фебруару 1993. године.
Посмртни остаци Главаша недавно су идентификовани ДНК-а анализом, потврдили су из Асоцијације српских жртава грађанског рата у БиХ од 1992. до 1999. из Аустралије.
„Од Јадранкове породице више нико није жив, кућа је пуста, тако да је са његовом сахраном сахрањена и истина о тој породици“, рекла је Главашева родица, кћерка његовог стрица Милосава Зељаја.
Према њеним ријечима, Јадранков отац Радмило је преминуо убрзо, мајка Загорка утихнула је у послије извјесног времена тугујући за сином, а сестра Љиљана која је недавно преминула, сахрањена је поред родитеља на Новом Зејтинлику, гдје су данас положени и посмртни остаци њиховог Јадранка.
Као најближа сродница, Милосава је рекла новинарима да је сазнала да је тада двадесетдеветогодишњи Јадранко убијен на Игману гдје је касније пронађено његово тијело, те да је од патолога добила информацију да је младић убијен тупим предметима.
Она је навела да је породица Јадранка Главаша због ратних сукоба избјегла из Сарајева и дошла у село код Пазарића, одакле потичу, очекујући да ће имати заштиту комшија и познаника, али се десило нешто потпуно другачије.
Јадранко и његов отац Радмило одведени су у логор „Силос“ одакле је, према подацима родбине, младић одведен 6. фебруара 1993. на присилни рад на планину Игман, гдје је и страдао.
„Јадранко је био весељак, члан културно-умјетничког друштва, који никада није гледао на вјеру и националност. Изузетно лијеп, висок и диван дечко“, истакла је Милосава.
Предсједник Удружења логораша регије „Бирач“ Винко Лале који живи у Братунцу рекао је да је као заточеник у логору „Силос“ дијелио судбину са око 600 Срба са тог подручја који су били у три логора на подручју Тарчина и Пазарића.
Он је испричао да су и хотели на Игману служили за боравак логораша док су били на принудним радовима на копању ровова и утврђивању првих борбених линија на том дијелу ратишта, гдје се и Јадранко нашао у групи од дведесетк логораша пребачених на ту планину на принудне радове.
Лале, који је и потпредсједник Савеза логораша Републике Српске, рекао је да је та група „имала несрећу да буду распоређени код Специјалне јединице `Зулфикар` коју је предводио извјесни Зука, односно јединице за специјалне намјене под командом Алије Изетбеговића“.
„Ти заточеници су били малтретирани од припадника Зукине јединице и то од групе коју је предводио Неџад Хоџић, а по бруталности су се истицали и Салчиновић звани `Струја` и још пет-шест момака по неким ратним надимцима, који тукли, малтретирали, чак и сексуално злостављали логораше на Игману“, навео је Лале.
Он се присјетио да је почетак 1993. био најтежи за заточенике, посебно за групу у којој је био и Главаш, која је пребачена у некадашње складиште „Шумарства“, раније кориштено за гориво и храну за коње.
Према бази података Удружења логораша, Јадранка Главаша су припадници злогласне јединице тукли од 2.00 часа ујутро до 6.00 часова, када је и преминуо од батина.
Свједоци су причали да је група заточеника везаних очију одведена према Пазарићу, гдје су ископали раку и испод велике оморике положили тијело убијеног Јадранка.
„Након тридесет година тијело је пронађено на сасвим другом крају Игмана, испод хотела `Мразиште`, гдје је највјероватноје тијело пренесено накнадно. Тридесет година смо чекали да се тај случај разријеши и да добијемо посмртне остатке“, истакао је Лале.
Он је подсјетио да је прије двадесетак година ово питање било постављено пред Тужилаштвом БиХ, да је Салчин звани „Струја“, како је навео, „награђен са 18 мјесеци затвора“ за злостављана на Игману, да је Зулфикар пресуђен за злочин над Хрватима сада на издржавању казне од 12 година, и да, нажалост, за злочине почињене на Игману није одговарао.
Лале је рекао да се Хоџић, на издражавању казне за злочин у селу Трусина, брани љекарским налазима, те де према „мишљењу стуке“ није способан да прати суђење, на чему његова одбрана инсистира тражећи да буде ослобођен казне као неурачунљив.
Према његовим ријечима, Удружење логораша настоји на све начине да сачува сјећање на овакве случајеве злочина и неправде, да сачува истину од људским судбинама каква је и о породици Јадранка Главаша, која више не постоји.
Он је подсјетио и на чињеницу да је логор „Силос“ затворен скоро три мјесеца након потписивања Дејтонског споразума.
Лале је рекао да су чланови Удружења дошли на Нови Зејтинлик како би присуствовали погалању посмртних остатака убијеног младића и да подијеле тугу са широм породицом.
Он је напоменуо да је Удружење логораша из минулог рата било укључено у тражење Јадранка Главаша од 2003. године, када је и основано, заједно са члановима комисије за тражење несталих лица.
