1427 – Умро је Стефан Лазаревић, српски кнез (1389-1402), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, вазал турског султана Бајазита И до 1402. године, када се повукао у Цариград где је од византијског цара Јована ИИ Палеолога добио титулу деспота. После пораза Бајазита И код Ангоре од Монгола, склопио је споразум са угарским царем Жигмундом И од којег је 1403. добио Мачву и Београд, који је прогласио престоницом, а 1421. је наследио Зету. Бавио се превођењем с грчког, написао је посланицу „Слово љубве“. Његова је задужбина манастир Манасија.

1545 – Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија ВИИИ (Хенрy), потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи.

1553 – Марија Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Марија Крвава и Марија Католичка. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској.

1814 – Рођен је Семјуел Колт (Самуел Цолт), који је направио револвер назван по његовом презимену.

1834 – Рођен је француски сликар, графичар и вајар Едгар Дега (Хилаире Гермаин, Дегас), који се сматра једним од најбољих цртача у ликовној уметности. Виртуозност цртача најбоље је исказао сликајући тело у покрету („Балерина“, „Купачица“, „Праља“).

1870 – Француски цар Наполеон ИИИ објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република.

1877 – Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор (Спенцер Горе).

1883 – На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча.

1893 – Рођен је руски писац Владимир Мајаковски, утемељивач руског футуризма и водећи песник у време Октобарске револуције и раном совјетском периоду („Песме о револуцији“, „Облак у панталонама“, „Рат и свет“, „Лењин“).

1900 – Отворена је париска подземна железница (метро).

1936 – Умро је српски геолог и политичар Јован Жујовић, оснивач геолошке науке у Србији. Направио је прву прегледну геолошку карту Србије и написао многобројне радове из геологије, палеонтологије и антропологије.

1937 – У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната („крвава литија“) који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.

1941 – Британски премијер Винстон Черчил (Wинстон Цхурцхилл) почео је кампању под називом „В фор Вицторy“ у Другом светском рату.

1943 – У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима.

1947 – Убијени су бурмански премијер Аунг Сан и шест министара. Атентат су извршили политички противници током заседања владе.

1956 – Лидери Југославије, Индије и Египта – Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру (Јавахарлал) и Гамал Абдел Насер (Нассер), потписали су Брионску декларацију о заједничкој противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.

1965 – Умро је корејски државник Сингман Ри (Сyнгман Рхее), први председник Јужне Кореје 1948. Са власти се повукао 1960. под притиском студентских протеста због изборних превара.

1974 – Шпански диктатор Франсиско Франко (Францисцо Францо) због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу (Јуан Царлос), који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније.

1980 – У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.

1989 – Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског (Wојциецх) за председника Пољске.

1992 – У експлозији аутомобила-бомбе у Палерму убијен је Паоло Борселино (Борселлино), водећи италијански судија у борби против мафије.

1994 – Народна Скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат.

1996 – На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.

1997 – Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској.

2000 – Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици крос-кантри мотоцикла.

2002 – Италија је пристала да врати прастари обелиск који су фашистичке трупе изнеле из Етиопије, пре готово 65 година, чиме је окончан један од највећих дипломатских сукоба Рима.

2002 – Умро је Александер Гинзбург, писац и један од највећих дисидената током совјетске ере. Био је хапшен и упућиван у радне кампове, због оснивања првог независног магазина у Совјетском Савезу, у коме је критиковао тадашњи правосудни систем.

2005 – Либан је добио прву владу, након повлачења сиријских трупа из те земље, после 29 година. У састав новог кабинета први пут су ушли чланови шиитске групе Хезболах, коју САД сматрају терористичком организацијом.

2006 – У Либану је погинуло укупно 310 људи, од чега 23 војника, а рањено око 650 људи, док је у Израелу, у нападима са либанске територије погинуло 25 људи, од којих су 12 војници, од почетка најтежег израелско-либанског сукобу у последњих 25 година. Повод за рат је упад Хезболаха у северни део Израела 12. јула, када је убијено 8 војника и двоје отето како би се разменили за заробљене палестинске затворенике.

2007 – Русија је протерала четворицу британских дипломата као одговор Лондону на протеривање исто толико руских представника 16. јула, а пошто је Москва одбила да изручи Андреја Луговоја, осумњиченог за убиство бившег КГБ агента Александра Литвињенка у Лондону 2006. Литвињенко је након бекства у Британију постао жестоки критичар председника Путина.

2010 – Бивши припадник 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске (ВРС) Марко Бошкић осуђен је на десет година затвора због учешћа у убиству више стотина сребреничких мушкараца јула 1995. године.

2012 – Русија и Кина уложиле су вето на резолуцију Савета безбедности УН о Сирији коју су предложиле западне земље како би се извршио притисак на режим сиријског председника Башара ел Асада и окончао 16-месечни конфликт у тој земљи.

2013 – У Зимбабвеу је почела да емитује програм прва независна телевизијска станица „1.ТВ“, чиме је окончан 30-годишњи државни монопол на ТВ емитовање.

2018 – Врховни суд Шпаније одустао је од захтева за изручење шест каталонских сепаратиста оптужених за побуну, међу којима је и бивши лидер тог шпанског региона Карлес Пућдемон (Царлес Пуигдемонт) и повукао међународне налоге за њихово хапшење.