У Европској унији нема превараната, лопова, сецикеса, сиротиње. Нема бескућника оробљених од банака, зависника од наркотика и кладионица, нема сирочади и вршњачког насиља…
Супружници се толико воле да су два од три брака разведена, а самоубиства свакодневна.
На западу нико не пуца по школама – ником не пада на памет да демострира или каменује полицију. Нема грађанских немира, организованог криминала, наркотика и проституције, великих афера и мистериозних убистава…
Тамо је све мед и млеко, нема неморалних политичара попут неспретног Курца кога су Аустријнци послали у придев сопственог презимена….
Код нас је најгоре, тврде дежурни високосвесни грађани с’ нескривеном гримасом гађења на све што има традиционални префикс.
Да је добро није, али да се стално посипамо пепелом и пљујемо у вис и да призивамо разне окупационе намеснике је дегутантно.
Експерти смо аутожигосања. Бечке новине објаве иницијале убице грађанина Беча. Српске : “ Србин у Бечу масакрирао девојку”.
Шведске новине: “Ану Лунд је убио лудак”.
Српски медији: “ Србин убио премијерку Шведске”.
Немачка штампа: “ Пала организована криминална група са Балкана”. Медији у Србији: “ Срби предводили међународну криминалну организацију”.
Тако се утркујемо у морбидним скарадностима и сензацијама срозавајући морални интегритет колективног бића. Истовремено успех се никоме не опрашта а највише онима који имају његово порекло!
