На ванредним парламентарним изборима које је расписао сада већ бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић, три дана пре истека председничког мандата, за 81 посланичко место бориће се 15 странака, коалиција, односно покрета, а право гласа има 542.468 бирача.
Изборни праг је три посто, гласаће се од седам сати јутрос до 20 сати увече, а Црна Гора има пропорционални изборни систем у коме је цела земља једна изборна јединица.
Ђукановић је распустио Скупштину Црне Горе уз образложење да актуелна скупштинска већина није успела да формира нову, односно да реконструише постојећу Владу Црне Горе чији је премијер Дритан Абазовић.
Ово су дванаести парламентарни избори од увођења вишестраначја у Црној Гори, односно шести од проглашења независности ове државе.
Претходни парламентарни избори у Црној Гори одржани су 30. августа 2020. године, гласало је више од три четвртине грађана, односно око 410.000 уписаних бирача а до тада владајућа ДПС изгубила је скупштинску већину пошто су на изборима освојили само 35,06 посто гласова.
Коалиција „За будућност Црне Горе“ коју је предводио ДФ освојила је 32,5 посто, коалицији „Мир је наша нација“ око Демократа припало је 12,5 посто, а Грађански покрет УРА Дригана Абазовића тада је освојио 5,53 процента гласова.
После избора, 4. децембра 2020. године формирана је експертска влада професора Здравка Кривокапића коју је априла 2022. и изгласавања неповерења наследила влада Дритана Абазаовића.
Влада Абазовића изабрана је као мањинска а за њен избор гласала је и Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића. Скупштина Црне Горе 20. августа 2022. гласовима опет ДПС-а изгласала је неповерење овој влади и од тада је она у техничком мандату.
Политички аналитичари оценили су изборну кампању у Црној Гори која је кратко трајала као „необично мирну“, а једини отклон направљен је пре три-четири дана када су се појавиле оптужбе да краљ криптовалута, ухапшени држављанин Јужне Кореје До Квон наводно финансира неке актере на политичкој сцени Црне Горе.
Предизборне анкете показале су да највеће шансе за победу, са око 30 посто гласова, има „Покрет Европа сад“ који предводи Милојко Спајић и чији је један од лидера Јаков Милатовић, пролетос изабран за председника Црне Горе пошто је у другом изборном кругу до ногу потукао вишегодишњег председника Црне Горе Мила Ђукановића.
Предизборне анкете показују да је после убедљивог Миловог пораза на председничким изборима пролетос, ДПС пао на испод 20 посто, Демократе и УРА имају између 10 и 15 посто, коалицији НСД и НДП ове прогнозе дају само резултат који је „сигурно изнад 10 посто“.
Цензус од три посто требало би, према анкетама, да прећу и Владимир Лепосавић са својом партијом, коалиција Демохришћана, Праве и Слободне Србије као и Бошњачка странка.
Снежана Јоница, бивша посланица у Скупштини Црне Горе јуче је у изјави за РТ Балкан изнела процену да је, ако бројке то омогуће, највјероватније да Владу формира лидер ПЕС Милојко Спајић. Такву владу, оцењује Јоница, чинили би „ПЕС, мањинске странке и Демократе, а, евентуално ту може да се нађе и Лепосавић, ако како се очекује прође цензус, и ако Спајићу ‘дипломатски кругови’ дозволе да га пусти у Владу због става о Сребреници“.
Јоница сматра да је УРА потезима после хапшења До Квона елиминисала себе из Владе, изузев ако утицај странаца на Спајића буде јачи од његовог личног самопоштовања.
Политички аналитичар Бошко Вукићевић у изјави за РТ Балкан јуче је оценио да ће „западне амбасаде учинити све да ни у будућој власти не буде заступљена коалиција ‘За будућност Црне Горе’, тј. НСД и ДНП, како би се у што је могуће већој мјери неутралисао српски и про-руски фактор у Црној Гори“.
