Матурант Средњошколског центра „Пале“ Анђела Вуковић са Пала на папиру оживљава ликове из књижевних дјела, а најчешћи мотиви радова су засновани на богатој српској историји, култури и књижевности.
„Обожавам портрете. Испуњавама ме осјећај да могу да пренесем лик на папир и да тако оживим личност из историјских митова и прича или из најдражих књижевних дјела, како наше тако и свјетске књижевности“, рекла је Срни Вуковићева, која је завршила општи смјер гимназије.
Она је додала да се, као и сваки умјетник, не боји да зађе и у апстрактне дијелове умјетности и пусти машти на вољу или да ода почаст живим легендама српске јавне сцене.
Вуковићева је навела да не броји своје радове, да их има доста у различитим мјестима, градовима и државама.
Међу њима су и патријах Павле, косовка дјевојка, Бели анђео, Немањићи, икона Богородице, војвода Петар Бојовић, Никола Тесла, Лаза Костић и њој једна од најдражих јунака из књижевности лик Софке из књиге „Нечиста крв“ Борисава Станковића.
„Умјетност је као љубав, што је више дајемо више је имамо и тиме лијечимо не само своју душу, већ и туђу“, поручила је Вуковићева.
Инспиришу је писци, које је највише сликала, а осим њих сликала је и велике владаре попут средњовјековних краљева и царева из династије Немањића, многе научнике, сликаре.
Један од Анђелиних највећих подухвата, на које је најпоноснија, јесте осликавање ходника и учионица у средњошколском центру.
„Околина у којој учимо треба да буде поучна, а у исто вријеме и лијепа. Драго ми је ако могу кроз мурале да пренесем неку причу и да ученици моје школе могу да се поистовјете и нађу идоле у личностима које су постигле много за свој народ и свијету приказале најљепшу слику онога што јесмо“, рекла је Вуковићева.
Према њеним ријечима, осликала је мурал посвећен српском језику и писму у облику дрвета гдје се у дну налазе Доситеј Обрадовић и Сава Мркаљ, затим Вук Караџић, ликови највећих писаца попут Петра Другог Петровића Његоша, Десанке Максимовић, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Јована Дучића и монахиње Јефимије.
Вуковићева је навела да је писце бирала искључиво због жеље да будућим генерацијама на тај начин приближи љубав према књигама и божанственим и беспрекорним дјелима српске књижевности.
У договору са професором српског језика и књижевности, трудила се да поред сваког писца испише цитат који би могао да заинтригира бар једног ученика да прочита неко дјело тога аутора.
„То је можда посљедица моје љубави према књигама и историји. Можда је моје мишљење да кроз та дјела проживљавамо животе које нисмо живјели, али смо поруку и савјет сигурно усвојили, јер људи који успију да схвате и да се саживе са књигом користе те догађаје, као искусан морепловац звијезде за навигацију“, оцијенила је Вуковићева.
Она је подсјетила да се љубав ка сликању и цртању јавила у најранијој младости, када је схватила да су папир и оловка њена најдража играчка.
„На почетку сам користила оловку, цртала у црно-бијелом контрасту, али касније сам се ослободила и одлучила да бих требала убацити мало боје. Тако сам открила акрилне боје, платна и четкице који постају моји нови најбољи пријатељи“, истакла је Вуковићева.
Једино мјесто на коме представља своје радове јесте њен „Инстаграм“ профил -ela_draw_ .
Анђела никада није ишла ни у једну ликовну школу и све што је постигла јесте искључиво производ њеног рада, труда и ината да успије и да се изрази.
Вуковићева планира да упише руски језик и књижевност у Москви, гдје је и успјела да се избори за државну стипендију и нада се у будућности да ће моћи да каже да је постала оно што је хтјела – књижевни критичар и преводилац.
