Не заборави, сине, ко је то живот дао,
И пренеси своме сину, за слободу да је пао,
Да знају покољења, зашто вратили се нису са ратишта,
Да опстане Православље, да сачувају нам огњишта.
Не заборави, кћери, жртве наших јунака
Слике стричева и очева, тетака, и ујака
Да као звијезде сијају ноћу, у срцу к’о и на споменику,
На Крст уклесана имена на Новом Зејтинлику.
А Ви, пролазници, намјерни и случајни,
Свратите на вјечно им почивалиште,
и следеће године, наиђите са неким, к’о и лани,
Да испричате причу оном коме још испричали нисте.
